петак, 27.03.2026, 00:00 -> 12:45
Грамофонија – Сопран Рената Ското
Репродукујемо снимке оперских арија француских композитора у интерпретацији сопрана Ренате Ското и чланова Симфонијског оркестра из Будимпеште под управом Чарлса Роузкранса са винила који је објавила продукцијска кућа Хунгаротон 1988. године.
Рената Ското је од прве плоче на којој је забележен њен глас 1957. године суделовала на преко пет стотина аудио и видео издања, објављених за продукцијске куће широм света. Од почетка осамдесетих година је све чешће била део дигиталних снимања оперских продукција, сарађујући са водећим светским компанијама које су настојале да освоје нову технологију звучних записа. Тако је и мађарски Хунгаротон, као део ове трансформације, током осамдесетих година објавио три албума са њеним интерпретацијама у сарадњи са јапанским компанијама Denon и Sanyo. Све три плоче су заправо биле компилације њених концертних наступа, будући да је у том периоду оперска дива све ређе учествовала у сценским поставкама. Након првог албума са избором Вердијевих арија који је осим у Мађарској и Јапану, објављен и у Великој Британији, али без значајнијег успеха код публике, уследиле су две плоче са селекцијама арија из опера француских аутора које су постигле знатно већу популарност, пре свега због неуобичајеног репертоара за ову певачицу чувену пре свега због својих наступа у делима италијанских композитора. У вечерашњој емисији ћете слушати прву од ове две плоче које су данас доступне на већини водећих стриминг сервиса.
Занимљиво је да је без обзира на успех ове плоче код публике и колекционара, часопис „Грамофон” објавио веома неповољну рецензију, истичући да је, упркос томе што дискофили имају разлога да купе ово издање због раритетног репертоара, извођење недовољно убедљиво у поређењу са француским извођачима. Наводи се да је већина арија отпевана превише тихо, да алегро делови нису били довољно убедљиви, док су адађа и андате сегменти били спорији него што би требало. Такође, критичар се осврнуо и на избор арија и концепцију албума, наводећи да извођења арија сама за себе имају више смисла него у оквиру компилације представљене као реситал. Ското се током каријере сусретала и са снажнијим отпором критике од овог, који се чак у појединим случајевима манифестовао интервенцијама обезбеђења на концертима, што, чини се, није умањило њен успех нити одвратило њене обожаваоце, с обзиром на то да је њено присуство на оперским и концертним подијумима трајало готово пола века.
Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић
Коментари