среда, 25.03.2026, 23:05 -> 13:34
štampajЏез
Настављамо циклус посвећен најзанимљивијим албумима из историје џеза, који су својевремено померали границе израза и започињали нове и смеле тенденције унутар жанра. Овом приликом слушаћемо дебитански албум гитаристе Џона Меклафлина „Extrapolation”, објављен 1969. године за независну издавачку кућу Marmalade Records из Велике Британије.
Џон Меклафлин је од почетка каријере био предодређен за велика дела. Већ крајем шездесетих учествује у стварању кључних албума фјужн џеза – Мајлсових „In a Silent Way” и потом епохалног „Bitches Brew”. Током седамдесетих постаје један од најзначајнијих музичара фјужн ере, али и један од пионира world music сцене кроз рад у бендовима Махавишну оркестра и Шакти, где истражује везе џеза и индијске традиционалне музике. До данас задржава статус једне од највећих живих легенди џеза.
Пре него што ће избрусити свој препознатљив стил у домену кросовер џеза и других жанрова, још почетком 1969. је снимио бендлидерски деби албум „Extrapolation” са својим квартетом у Лондону. У овој кључној години за развој фјужн џеза, још нису били јасно успостављени постулати жанра, а експеримент и слободно истраживање заједничких тачака џеза и рока су имали примат у односу на комерцијално уобличавање новог музичког правца. Управо у том духу можемо посматрати и „Extrapolation” – као израз неспутаних свирачких идеја и албум испред свог времена.
Уз Меклафлина, кључни музичар на албуму је баритон саксофониста Џон Сурман, који ће током година и сам постати једна од кључних фигура европског џеза и ECM естетике. Посебан куриозитет представља чињеница да је за албум био предвиђен басиста Дејв Холанд, међутим он је морао да одустане од снимања након позива Мајлса Дејвиса да дође код њега у Америку, те га је заменио данас мало познати Брајан Оџерса. Квартет комплетира бубњар Тони Оклси, који ће остварити веома успешну каријеру на европској џез сцени.
На овом албуму ни Меклфалин, ни Сурман не звуче онако како их данас познајемо; у овој фази каријере њихов свирачки стил је ужурбан, али и помало сиров, небрушен. Оваквом доживљају помаже и природна продукција која хвата дух и несавршеност живе свирке. Њихова музика утолико оличава и дух алтернативног рока и њујоршке џез еклектике која ће заживети тек деценијама касније. Премда је критика добро оценила албум, стицајем околности квартет није наставио са радом, а сам Меклафин је развио своју музику у другачијем смеру. Али „Extrapolation” је заузео значајно место у историји џеза као сведочанство о рађању нове музике која ће одредити џез жанр у предстојећим деценијама.
Аутор Никола Марковић.
Коментари