Дмитри Травин: Путеви Русије – историја уназад

У мноштву књига посвећених истраживању и тумачењу руске историје нова књига Дмитрија Травина издваја се оригиналним теоријским ставовима и иновативним методолошким приступом. Наиме, усвајајући теорију „зависности од пређеног пута” аутор, полазећи од садашњости ка прошлости, формулише ретроспективни поглед на руску историју. Како то Травин већ насловом своје књиге истиче, реч је о „историји уназад” у којој се кључни догађаји руске историје анализирају као „одговори” на друштвене, политичке и економске околности и кључне проблеме претходних епоха – од Јељцинове „демократске транзиције” па, преко совјетског и империјалног доба руске историје, све до монголског освајања древне Русије. Аутор одбацује два доминантна тумачења руске историје – како онај „субјективистички” који у карактеристикама личности владара трага за објашњењем историјског развоја, тако и онај „објективистички” у коме се „посебни пут Русије” објашњава позивањем на есенцијалистички схваћену културу и непромењиву „руску душу”. Стога његова историографска парадигма „зависности од пређеног пута” одбацује крути детерминизам, али и веру у пуку „случајности” историјског развоја. По речима самог Травина у књизи се „прати како је прошлост Русије утицала на промене које су се одвијале у разним епохама њене историје како би се, приказујући алтернативне варијанте развоја на свакој етапи њеног историјског пута, истакло одсуство предодређености”. У том смислу, његова књига, упркос текућим политичким и друштвеним збивањима у Русији, садржи ноту оптимизма која је израз уверења да нам прошлост оставља низ алтернатива, те да је могућ рационални избор неке од њих. Преведени текст садржи уводно ауторово излагање теоријско-методолошког оквира његовог историјско-социолошког истраживања, као и превод првог поглавља посвећеног тумачењу економских, друштвених и политичких проблема који су после Горбачовљеве „перестројке” били принуђени да, са половичним успехом, решавају демократски реформатори Јељциновог доба.

Дмитри Травин поред научних радова из области економске историје и историјске социологије често пише о актуелним економским, социјалним и политичким темама у часописима и новинама. Предавао је на више факултета, а од 2008. до 2024. године био је руководилац Центра за истраживање модернизације Европског универзитета у Санкт-Петербургу. Уредио је више зборника радова на руском и енглеском језику, а међу његовим новијим књигама најзначајније су: ’Посебни пут’ Русије: Од Достојевског до Кончаловског (2018); Зашто је Русија заостала? Историјски догађаји који су утицали на судбину земље (2021), Како се држава богати: водич по историјској социологији (2023), Руска замка (2023) и Како смо живели у Совјетском Савезу, (2024).

Текст је с руског превео Милан Суботић.
Чита Жељко Максимовић.
Уредница Оливера Нушић.