Век хармонике – Албум „Пјацола – Балада за лудака” Теа Улда

Албум „Пјацола – Балада за лудака” критика је позитивно оценила. Посебан акценат стављен је на Улдове мајсторске технике леве руке и неисцрпно богатство фразирања. Овај млади француски хармоникаш, рођен у Марсеју 1999. године, ширио је своја знања на париском Конзерваторијуму, уписавши упоредо клавир и дириговање са свега шеснаест година. Сада, као награђивани и признати уметник, наставља стопама својих професора са факултета ангажовањима на унапређењу свог инструмента у класичној музици, кроз развој репертоара и технике свирања.

Астор Пјацола рођен је 11. марта 1921. године у Аргентини. Љубав према тангу и бандонеону развијао је још од дечачких дана када је са породицом живео у Њујорку. По повратку у Буенос Ајрес, са непуних двадесет година, почео је да свира у једном од најчувенијих аргентинских танго оркестара, као и у многобројним ноћним клубовима. Управо у овом периоду почео је и да експериментише са традиционалним танго обрасцима стварајући револуционарни музички покрет, познат као нови танго, односно танго нуево, који је у себи носио и елементе џеза и класичне музике, од барокних композитора до Стравинског и Бартока.

Тајнама танга, како је сам истицао, научио га је сам град Буенос Ајрес, односно његове улице и задимљени кабареи испуњени обичним људима. Био је свестан и утицаја класичног образовања које је стекао са својим професорима, Нађом Буланже и Албертом Хинастером, који су му помогли на почетку каријере.

Уредница емисије Марија Вуковић