Жене у музици – Кристина Поска

На међународним музичким сценама последњих година диригенткиње све више обликују уметничке токове, преузимајући водеће улоге и уносећи у интерпретације класичног репертоара јединствену енергију и сензибилитет. Њихово присуство не значи тек промену традиционалне слике диригентског подијума, већ и отварање нових перспектива у дијалогу са богатим наслеђем музичке прошлости. У духу уметничког изражавања и преиспитивања граница, Кристина Поска промишља Бетовеново симфонијско стваралаштво као, како и сама наглашава, „велико, узбудљиво путовање – као својеврсни ‘експеримент‘ у откривању, померању и надилажењу оквира симфонијске форме каква је постојала у његово време... Симфоније забележене на овом издању могу се разумети као два велика и, свака на свој начин, јединствена корака на том путовању”. У Петој симфонији, према њеном тумачењу, „Бетовен представља музичко дело које је, у извесном смислу, концептуално, доводећи мотивски развој до крајности. Једна идеја прожима читаву партитуру, уводећи публику у готово хипнотичко музичко искуство”. Наступрот томе, Поска истиче како „Осма симфонија – заједно са Седмом – делује попут својеврсне коде читавог Бетовеновог развојног пута: као да композитор, досегнувши сопствене стваралачке врхунце, застаје и оставља време за промишљање”.

Будући да Пета симфонија на најдраматичнији начин приказује једну од средишњих идеја Бетовенове музике, per aspera ad astra — односно, у овом контексту, путовање од таме ка светлости – Кристина Поска истиче да: „У извођењу овог дела настојим да оживим тај концепт у садашњем тренутку, тежећи да останем што вернија његовим изузетно прецизним, а ипак загонетним партитурама. Један нарочито важан аспект јесу често оспораване метрономске ознаке. Чврсто верујем да оне одражавају Бетовенову борбу ка светлости и слободи. Када се поштују, постаје јасно да су покретачка снага и енергија темељни носиоци израза, они који музици дају неумољив интензитет и допуштају јој да се развија снагом готово незаустављивог налета”.

Рођена 1978. године, Поска је музичко образовање стекла на естонској Академији за музику и позориште у Талину, где је студирала хорско дириговање, а потом и на Високој школи за музику „Ханс Ајзлер” у Берлину, усавршавајући се у области оркестарског дириговања. Њен изузетан таленат, снажна уметничка личност и изражена свестраност потврђени су већ на почетку међународне каријере: 2010. године пласирала се у финале лондонског такмичења за диригенте „Донатела Флик”, док је 2012. на Међународном такмичењу диригената у организацији Симфонијског оркестра Данског радија, које носи име славног Николаја Малка, освојила трећу награду и награду публике. Већ 2013. године припала јој је и престижна награда за диригенте Немачког музичког савета.

У периоду од 2012. до 2016. била је на челу берлинске Комичне опере, где је остварила низ запажених продукција. У сезони 2019/2020. именована је за шефицу-диригенткињу Симфонијског оркестра Фландрије, који је успешно предводила до 2025. године, док је од 2021. гостујућа диригенткиња Националног симфонијског оркестра Летоније. Од 2025. музичка је директорка Француског оркестра младих.

Од почетка каријере, Поска сарађује са истакнутим оркестрима и ансамблима широм света, међу којима се издвајају Краљевски Консертхебау оркестар, Национални оркестар Француске, Хале оркестар, Минхенски филхармоничари, Камерата Салцбург, као и бројни симфонијски оркестри широм Европе и Северне Америке. Посебно место у њеном уметничком раду заузима оперски репертоар: од Бартоковог Замка Плавобрадог, Моцартових опера Чаробна фрула, Тако чине све, Отмица из Сараја, до Пучинијевих Боема. Ова дела реализовала је у продукцијама кућа попут Државних опера у Берлину и Штутгарту, Норвешке националне опере, Данског краљевског театра, Енглеске националне опере, Театра Мађо Музикале Фјорентино и других, потврђујући свој сензибилитет за музичку сцену.

Уредница Ирина Максимовић Шашић