петак, 20.02.2026, 21:40 -> 12:53
štampajСветске музичке позорнице
Репродукујемо снимак концерта који су чланови лајпцишког Гевандхаус оркестра под управом Петра Попелке одржали 25. априла прошле године у својој матичној кући – дворани Гевандхаус у Лајпцигу. Солиста је био Пјер-Лоран Емар, један од најзначајнијих пијаниста данашњице, истакнути интерпретатор остварења савремених композитора, као и дела класичног музичког репертоара. Емар је одсвирао солистичку деоницу у Клавирском концерту у Ге дуру Мориса Равела, а поред овог остварења на програму је била и музика из балета „Дрвени принц”, опус 13 Беле Бартока.
У богатој биографији овог француског пијанисте, у којој су забележена бројна одликовања, дугогодишње сарадње са водећим светским ансамблима и диригентима, као и запажена дискографска издања, посебно се издвајају две престижне награде: Ернст фон Сименс која му је 2017. додељена као „признање за живот посвећен служењу музици”, као и награда Леони Сонинг којом је овенчан 2022. године.
Музику за балет Дрвени принц, опус 13 Бела Барток је писао по сценарију Беле Балаша, у периоду између 1914. и 1916. године. Заснован на причи о принцу који упркос противљењу вила покушава да заведе принцезу у коју је заљубљен, балет доноси неколико обрта: од оживљавања дрвене лутке принца у коју се принцеза заљубљује, до њеног повратка правом, живом принцу. Премијера је уприличена 1917. године у дворани Опере у Будимпешти. Иако није достигао популарност Чудесног мандарина који критичари и публика често оцењују као Бартоково ремек-дело, Дрвени принц је још од премијерног извођења присутан на бројним светским сценама. Музика показује утицаје Клода Дебисија и Рихарда Штрауса, увод доноси асоцијације на прелудијум из Рајнског злата Рихарда Вагнера, а у делу су присутни елементи мађарског фолклора, као и наглашен ритам, што је типично Бартока.
Снимак је део серијала Премијум концерти Еурорадија, а уступљен нам је посредством међународне размене.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари