Музика света – Шашмакам

Шашмакам је реч која потиче из персијског, односно таџичког језика, и у преводу значи „шест начина”. Представља главни облик класичне музике у дворској и градској култури Таџикистана и Узбекистана. Кодифкација се одвијала током неколико векова, а научници наводе да је данашња форма обликована у 18. веку на основу сложеног система макама и музичке традиције града Бухаре – једног од најстаријих културних центара Централне Азије и колевке шашмакама. Ипак, не треба га ограничавати само на Бухару, будући да је на настанак овог жанра утицала традиција макама Ирана, кинсеког Кашгара, Авганистана, Северне Индије и других делова исламског света.

Овај сложени музички жанр заправо је циклус од шест макама – Бузрук, Рост, Наво, Дугох, Сегох и Ирох, а сваки од њих се састоји од два дела: инструменталног – мушкилот, који се најчешће изводио на танбуру, дефу и рубабу, и вокалног – наср, који се изводио на узбечком или таџичком језику. Текстови су углавном из класичне оријенталне поезије и песама из суфијске традиције, а посвећени су темама везаним за љубав, филозофију, дидактику или религију.

Садашњи облик формирао је последњи велики чувар традиције бухарског шашмакама и вођа дворских музичара у Бухари – Ата Џалал, заснивајући га на строгим музичким канонима, док су га његови ученици даље развили током XIX и XX века. Данашња верзија комбинује три главне линије шашмакама: таџичку, турско-узбечку и бухаро-јеврејску, а очуван је захваљујући системској подршци земаља у којима је и настао – Узбекистану и Таџикистану, као и ентузијазму традиционалних музичара и залагању посвећених етномузиколога и музиколога.

Уредница емисије Марија Вуковић