Пијанизми Балкана ‒ Јулија и Константин Ганев

Политичка позиција Бугарске која је након Другог светског рата ушла у састав комунистичког блока, одредила је правац уметничког, па тако и музичког стваралаштва током највећег дела друге половине 20. века у овој земљи. За образовни контекст, то је значило саображавање моделу Совјетских образовних институција, те је тако и Софијска академија за музику средином 50-их преименована у Бугарски државни конзерваторијум. Ове системске промене нису заобишле ни извођачку праксу на домаћем тлу, мада је као плодотворан за њен развој посебан значај имала могућност која је отворена младим бугарским уметницима да студије похађају у Совјетском савезу. Њихови потоњи професионални педагошки ангажмани у родној земљи одиграће кључу улогу у подизању стандарда извођачке праксе у деценијама друге половине прошлог столећа, али и стилском обликовању које је у пијанизму значило инсистирање на принципима легато технике, пројекције снажног „оркестарског звука“, емоционалну експресивност и реалистичност у карактеризацији музичког материјала. Међу пијанистима који су припадали првим генерацијама бугарских музичара дипломираних на Московском конзерваторијуму 1950-их, посебно место припада Јулији и Константину Ганеву, брачном пару који ће по повратку у домовину оформити најчувенији клавирски дуо у Бугарској свих времена, те за више деценија деловања стећи легендаран статус у оквирима ове балканске земље. У вечерашњој емисији историјски осврт на праксу овог састава начинићемо избором снимака који су Јулија и Константин Ганев остварили за бугарски Балкантон током 70-их и 80-их година прошлог века, у време њиховог професионалног зенита.

У историјским прегледима бугарског пијанизма, имена Јулије и Константина Ганева се углавном помињу нераздвојно, захваљујући њиховој плодоносној заједничкој концертној и педагошкој пракси. Константин Ганев рођен је 1925, а Јулија Ганева 1927. године, те након музичког школовања у родној земљи обоје одлазе на Московски конзерваторијум, где у класи Хајнриха Нојхауза дипломирају раних 50-их година. На истој институцији, Константин ће докторирати и музикологију одбранивши дисертацију под називом „Клавирска дела Панча Владигерова“, те ће уз пијанистичку праксу током каријере деловати и као музички писац. По повратку из Москве, 1956. године, он ће, као и Јулија, најпре започети самосталну концертну и педагошку активност, као професор клавира и „Историје клавирске уметности“ на тадашњем Бугарском државном конзерваторијуму, који данас носи назив Национална музичка академија „Проф. Панчо Владигеров“ у Софији. Посебно је важно истаћи да су Констанин и Јулија Ганев на овој институцији покренули заједничку класу камерне музике у којој су се школовале генерације најбољих бугарских клавирских уметника. Међу њима се могу поменути Александар Хинче, Димо Димов, Марина Капацинскаја, Бојан Воденичаров којем смо посветили једну од емисија овог циклуса, затим Ема Тахмизјан, Павлина Доковска, Борислава Танева, Данијела Андонова и многи други. И мада су у почетку своје пијанистичке праксе развијали одвојено, двоје уметника 1962. године формира дуо, први камерни састав овог типа у Бугарској који је, изводећи стандардни репертоар, такође инспирисао и бројне бугарске композиторе да стварају у овом жанру. Допринос овог пијанистичког дуа огледа се и у преко педесет дела која су посвећена управо њему. Успон концертних активности Јулију и Константина Ганева већ 60-их година одвешће поред бугарских, на бројне сцене региона и у земље источног блока – у првом реду републике Совјетског савеза где ће имати запажене наступе, као и у Грчкој, Румунији, Југославији, Мађарској и Источној Немачкој, а током 1970-их и 1980-их и у Сједињеним Државама, Мексику и посебно у Јапану, земљи за коју ће у једном периоду живота везати своје професионалне ангажмане. Њиховој популарности у тим годинама посебан допринос дали су директни преноси концерата на радију и телевизији од Букурешта, Атине и Токија до Хаване, Мексико Ситија и Вашингтона, а што је (не рачунајући оне бугарске музичаре који су живели на Западу) био јединствен пример међу музичким извођачима стационираним у овој балканској земљи... Током овог периода дуо Ганев је забележио и наступе са готово свим бугарским симфонијским и камерним оркестрима. Разноврстан репертоар овог састава обухватао је дела готово свих епоха у жанру за четири руке или два клавира, па тако и савремену музику коју се у већој мери двоје уемтника посвећује током 1980-их. Превасходно захваљујући посвећености Константина Ганева историји класвирске литературе коју је предавао, дуо се окретао и делима из даље музичке прошлости, посебно бароку, те тако за Балкантон 1982. године објављују и Ел-Пи албум са делима Вилхелма Фридемана Баха, Јохана Лудвига Кребса и Јохана Кристофа Фридриха Баха. Са овог издања у емисији реперодукујемо Концерт за два чембала у а-молу Јохана Лудвига Кребса. Живи, моторични пулс оквирних ставова, колико и спокојни карактер средишњег Афетуоза дуо Ганев доноси са упадљивом непосредношћу – одликом која је њиховим интерпретацијама до данас осигурала неодољиву привлачност. У питању је симулација чембалистичког звука на модерним клавирима, који Јулија и Константин Ганев обогаћују бљештавилом виртуозне технике и динамиком која не прекорачује оквире барокног стила, као и фразирањем базираним на стриктном поштовању нотног записа, чиме показују своју припадност  стандардима извођаштва 20. века.

Посебан успех дуо Ганев остварио је у Јапану, у којем су имали учестале наступе још од 1978. године. Занимљива је прича како је те године Бугарску посетио најпознатији јапански клавирски дуо Сачико и Кунио Кодама, означивши почетак плодних креативних контаката са Јулијом и Константином Ганев. Резултат тога било је и покретање Фестивала бугарске музике за клавирски дуо у Токију, одржаног три пута – 1983, 1985 и 1987. године у чијој је организацији, али и као учесник Дуо Ганев наступао. Присуство дуа на јапанским сценама и изузетне критике које су их етаблирале у музичким круговима, резултираће позивом бугарским уметницима да раде на Академији Мусашино у Токију. На овој институцији ће од 1992. године, пуних деветнаест година – до 2011, водити класу клавирског дуа кроз коју је прошло више од 150 студената...

Осим извођачке праксе унутар клавирског дуа, Константин Ганев је у музчкој култури Бугарске остао упамћен и као аутор бројних студија, чланака и рецензија, од којих су неке објављене у његовој књизи „Стопама музичких утисака“ 1981. године. Поменућемо и то да је за постигнућа на пољу музичке уметности Константин Ганев понео престижну титулу „Народни уметник“ Бугарске, док је Дуо Ганев за четири деценије постојања овенчан многим националним признањима.

Камерна музика Франца Шуберта имала је значајно место на репертоару овог дуа, а Балкантон је 1983. године објавио њихов албум са одабраним делима овог бечког романтичара. Шуберт Дуа Ганев сугестивно еманира бидермајерску грациозност и сентименталан карактер ове музике кроз деликатно вајање фраза за које се може рећи да је извођачки препознатљиво прецизно, а стилски тачно. Мада албум Шубертове музике, као ни друга дискографска издања нису прескочила границе Бугарске, тонски записи Дуа Ганев су по квалитету интерпретација завредели далеко шири од‌јек. У оквирима домовине они су постигли антологијску вредност и статус непревазиђених узора из епохе која је осведочила зенит како домаћег музичког извођаштва, тако и дискографске продукције.

Аутор емисије: Стефан Цветковић