Фестивал у Вербијеу 2025.

Најпре ћете чути Хајднову Симфонију у Де дуру, број 101, названу Сат, а након тога следи Двоструки концерт за кларинет и виолу у е молу, опус 88 Макса Бруха. Ово дело написано за необичну инструменталну комбинацију, представља мало познат драгуљ романтичарске литературе. Дело је Брух компоновао за свог сина, кларинетисту Макса Феликса Бруха.

Други део концерта испунила је Симфонија у Це дуру, број 2 опус 61 Роберта Шумана, остварење којим је завршен један од најмрачнијих периода композиторовог живота. Наиме, пратећи Клару Шуман на турнеји по Русији која је започела 1844, композитор је запао у депресију која га је потпуно паралисала: депресивно стање је било толико јако да није био у стању да говори, нити да се креће. У Другој симфонији Шуман кроз тематске трансформације, цитате и алузије на музички начин описује своје психичко стање и превазлажење мрачне меланхолије. По повратку из Русије, децембра 1884. са породицом се из Лајпцига сели у Дрезден пошто је доживео тешко разочарање јер није номинован на место Менделсоновог наследника у Гевандхаусу. У Дрездену током пролећа 1845. године, а захваљујући обновљеном интересовању за Бахов контрапункт, започиње рад на Другој симфонији, схватајући да је пред њим нови стваралачки пут везан за стварање целовитих композиција које је претходно морао у потпуности да промисли и ментално обликује. Дело је посветио Оскару Првом, шведском принцу из династије Бернадот, а оно је премијерно изведено под диригентском палицом Феликса Менделсона 5. новембра 1846. године у лајпцишком Гевандхаусу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић