Вилијам Гатри: Историја грчке филозофије – Софисти (1)

Вилијам Кит Чемберс Гатри (1906–1981) био је шкотски филозоф и класичар, британски академик и професор на Кембриџу, а најпознатији је по својој шестотомној Историји грчке филозофије, чије је делове објављивао од 1962. године до смрти. У овом свом, слободно се може рећи – животном делу, за које је добио значајна признања, следио је традицију Френсиса Макдоналда Корнфорда верујући да античке филозофе треба читати и тумачити у односу на њихову историјску позадину, а не у контексту целокупне историје филозофије. Како у свом предговору пише Гатри: „Софисте је немогуће посмтрати изоловано од света у којем су живели, од писаца попут Тукидида, Еурипида и Аристофана, нити од говорника, иако би, из очигледних разлога, требало спречити да овај том прерасте у историју грчке књижевности... Без одступања од циљева историчара, могу се надати да веза која уједињује грчке политичке и друштвене идеје са помирењем слободе и реда у савременом свету никада неће бити прекинута”.

У емисијама које можете пратити од понедељка до петка, аутор ће показати како уобичајена представа о софистима као путујућим учитељима, критикованим због наплаћивања својих услуга (трговања „мудрошћу”), релативизма, због тога што су углавном били страног (неатинског) порекла и тако даље, уопште није тако једноставна, па ни сасвим истинита. Преиспитујући њихове ставове о номосу и фисису, правди и законима, моралу и политици, као и реторику којом су се служили, Гатри показује да оно што се може наћи у списима софиста коинцидира са знатно модернијим и напреднијим филозофским идејама него што се обично мисли.

Текст је део ауторове књиге Софисти која је објављена 1971. године у издању Даунинг колеџа у Кембриџу.

Превео с енглеског језика Душан Јанић.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Иван Миленковић.