Пијанизми Балкана – Мерзана Костреци

Успорена консолидација државног уређења Албаније која је трајала све до првих деценија 20. века, као и потоња политичка комешања до којих је долазило у сукцесивном смењивању више неповољних контекста – од италијанске окупације у Другом светском рату, затим успостављања комунистичког поретка под окриљем Информбироа, а од почетка 1960-их година и кроз самоизолациону политику одмицања од држава Источног блока и тадашње Југославије – суштински је утицала на темпо културне еманципације и модернизације ове земље. Почеци уметничког стваралаштва у Албанији везују се тако за период након Другог светског рата, а институционално утемељење музичког образовања на високом нивоу успоставља се тек 1962. године, када је основан Државни конзерваторијум у Тирани, који четири године касније прераста у Виши институт уметности као спој драмског, визуелног и музичког одељења. Формиран према совјетском узору као нека врста конзерваторијума чији је музички департман сачињен из одсека за класичну музику и балет, Институт ће тек 1991. године бити званично подигнут на универзитетски ниво и стећи назив Академије уметности. И мада је успон музичког професионализма током друге половине прошлог века имао значајног ефекта на стваралачку праксу одражавајући се на утемељењу бројних жанрова углавном конзервативног музичког стила, само извођаштво није доживело већи успон, па ни значајнију афирмацију изван граница Албаније. Као прва албанска академски образована пијанисткиња истиче се Лола Ђока, рођена 1910, која је образовање стекла на Атинском конзерваторијуму 1936. године и која је највећи део живота провела под комунистичком влашћу Енвера Хоџе, добијајући могућност да поред педагошког рада на поменутој институцији у Тирани реализује и спорадичну концертну праксу наступајући у Грчкој, Бугарској, Румунији, Совјетском Савезу, па и на Куби. Развој пијанистичке педагогије након комунистичке ере настављен је на академији у Тирани, али ни за последњих тридесет година није досегао високе међународне стандарде, па већина талентованих албанских музичара школовање наставља на иностраним универзитетима. У циклусу Пијанизми Балкана, већ смо представили неке од истакнутијих савремених албанских пијаниста попут Ени Дибре Хофман и Костандина Ташка који су своје професионалне праксе усидрили на Западу. У вечерашњој емисији осврнућемо се на уметност пијанисткиње која својим свирањем већ две деценије име гради у Сједињеним Државама где се настанила. Реч је о Мерзани Костреци, уметници бујног израза и суверене технике, усредсређеној у првом реду на романтичарски репертоар, уз који са успехом изводи и дела аутора барокне и класичне епохе. На почетку емисије у пијанистички профил Мерзане Костреци уводимо вас њеним интерпретацијама дела Фредерика Шопена.

Рођена 1982. године у Тирани, Мерзана Костреци је клавир почела да учи са шест година у родном граду, где ће наредних десет година провести у тамошњој Школи за музику. Захваљујући већем броју награда које је освојила на националним такмичењима, 1998. године, у шеснаестој години, добија стипендију албанске владе за студије у иностранству, те као изузетан таленат одлази на Високу школу за музику у Келну, а као гостујући студент једну годину проводи и на Париском конзерваторијуму поред којег похађа и бројне мајсторске курсеве истакнутих европских пијаниста. Након довршених студија у Келну, Мерзана Костреци 2003. године одлази у Сједињене Америчке Државе и наставља школовање на Универзитету у Мериленду где ће стећи још једну диплому. Говорећи у једном интервјуу о својим професионалним почецима, Костреци је истакла: "Изазов са којим сам се као емигрант суочила доласком у Сједињене Америчке Државе био тај, што ми је било потребно знатно више енергије и времена да као странац створим репутацију код публике и критике, посебно јер овде постоји огромна конкуренција свих врста музичких струја које се такмиче за исто тржиште, те бити добар у послу којим се бавим не значи и осигуран пут до успеха."

Окренута капиталним делима музичке литературе, Мерзана Костреци у програме својих реситала неизоставно укључује и виртуозну литературу за коју сматра да представља повезницу са најиширим аудиторијумом. У овом погледу посебан афинитет има према делима Франца Листа којима често зачињава остатак концертног програма, те у  емисији репродукујемо њено извођење Мађарске распсодије број 2. Њен виртуозни Лист више је "уредан" у поштовању партитурног записа него што је "запаљив" или "екстатичан", те на тај начин звучно и формално прилично "прегледан"…

Последњих сезона, Мерзана Костреци свој романтичарски репертоар обогаћује музиком Лудвига ван Бетовена. У емисији репродукујемо и њене интепретације Бетовенове Сонате у де-молу, опус 31, број 2, познатије као "Олуја", као и Сонате у еф-молу, опу 57, "Апасионате". Ова дела Костреци изводи са стилском веродостојношћу успевајући да евоцира нешто грубљи звук карактеристичан за изражајне могућности инструмента Бетовеновог времена. Рецентна извођења Бетовена указују и на неке од развојих линија Мерзане Костреци, која последњих година проширује драмску снагу израза, залазећи у сферу ектровертнијег пласмана материјала и по драматуршком обликовању музичког тока несумњиво зрелијег уметничког тумачења литературе. Иако професионално усредсређена на америчку сцену, пијанисткиња негује своје везе са Албанијом у коју се спорадично и професионално враћа. На позив Музичке академију у Тирани је тако 2022. године одржала низ мајсторских курсева, а њени солистички наступи у овој земљи добијају значајне медијске од‌јеке…

Аутор емисије: Стефан Цветковић