Музеј звука – Музика из Кодекса „Красињски”

У наредне две емисије представићемо албум са музиком из Кодекса „Красињски” у извођењу ансамбала Драгма и Перегрина, који је проглашен за најбоље издање ране музике у 2025. години у избору часописа Грамофон. На овом троструком издању објављеном за издавачку кућу Раумкланг, налазе се духовна и световна дела настала у Пољској током 15. века.

Кодекс „Красињски”, познат и под ознаком „Крас 52”, један је од најзначајнијих сачуваних европских рукописа и један од темељних историјских докумената пољске културе. Настао је у Кракову између 1424. и 1455. године, у такозваном „златном добу” Пољске, током владавине династије Јагелонаца. Име је кодекс добио по библиотеци Красињски у Кракову, где се налазио све до Другог светског рата, када је украден и пренесен у Немачку. Након завршетка рата, пронађен је у Баварској државној библиотеци и враћен је Пољској 1948. године.

Овај рукопис је „композитног” типа и поседује више заокружених сегмената који су повезани у један кодекс. Музички сегмент садржи око четрдесет композиција, духовних и световних, како пољских аутора, тако и истакнутих европских уметника тог доба. Рукопис садржи највећу збирку композиција Миколаја Радомског, односно Николаја из Радома, првог композитора у историји пољске музике чије је име остало сачувано. Тако се у овом рукопису налази између осам и десет радова овог аутора, укључујући три пара ставова Глорија и Кредо, затим Магнификат, као и панегирички мотет „Hystorigraphi aciem” написан у част рођења престолонаследника, 1426. године.

Поред дела Миколаја Радомског, у Кодексу „Красињски” налазе се и остварења познатих европских композиора, Јоханеса Чиконије, Антонија Закаре де Терама и других. Ова остварења показују да је и у то време Краков био космополитско средиште овог дела континента, али и откривају пут којим је тада доминантан музички стил оличен у радовима аутора бургундске школе, стигао до краљевског двора у Кракову.

До сада, само су поједине нумере сачуване у овом кодексу биле дискографски забележене, а на иницијативу Агњешке Будзињске-Бенет из ансамбла Перегрина и Марка Левона из Ансамбла Драгма, 2024. године је започео пројекат интегралног извођења и снимања музике из кодекса „Красињски”. Овај монументални подухват наишао је на неподељену подршку критике, те је троструки албум проглашен за најбоље издање претходне године у избору више стручних часописа и online платформи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом