Грамофонија – Дела Макса Бруха

Снимке су забележили Клаус Штрибен и Бернд Рунге 1983. године у студију цркве Паула Герхарда у Лајпцигу, у сарадњи са холандском компанијом Phonogram international. Иза тог имена се заправо налазила фирма за производњу и дистрибуцију фонограма компаније Филипс, што је нарочито значајан податак када се има у виду година настанка снимка. Наиме, 1983. године су Филипс и Сони у Европи и Сједињеним Америчким Државама представили кућне плејере за компакт-дискове и колекције дигиталних издања које би на њима биле репродуковане, док су у Јапану исти подухват извели годину дана раније. Филипсова стратегија на тржишту је била да наметне нови формат као дигиталну верзију винилне плоче, али пошто је било извесно да ће цена нових фонограма и плејера бити знатно већа од грамофона и плоча, циљ је био да се најпре освоји аудиофилски и стручни део публике, те је у ту сврху покренута едиција Philips digital classics у оквиру које су дигитални снимци објављивани на луксузним винилима и компакт-дисковима. Међутим, било је неопходно обезбедити велики број дигиталних снимака за веома кратко време, те су партнери пронађени у источноевропским оркестрима који су углавном били на врхунском нивоу, а у својим земљама нису имали приступ новој скупој технологији. Тако су Филипс и Сони направили партнерство са источнонемачком компанијом Етерна, Гевандхаус оркестром из Лајпцига и диригентом Куртом Мазуром и начинили велики број снимака Сонијевом преносном опремом, који ће касније на западу бити објављивани на луксузним, а на истоку на јефтинијим носачима звука. Као што је помињано у претходним емисијама, сличну сарадњу су имали и са мађарским Хунгаротоном, док је главни конкурент на овом пољу, Денон, односно JVC такву сарадњу успоставио са чехословачким Супрафоном те совјетском Мелодијом.

Мазур је само 1983. године публиковао пет албума који су врло брзо објављени у десетинама верзија, будући да су се компаније утркивале да у своје каталоге уврсте снимке настале најсавременијом опремом тог времена. У наредним годинама се овај број врло брзо увећавао, те је до његовог одласка у Њујорк снимљено и објављено више од тридесет различитих плоча и компакт-дискова, са преко стотину реиздања. Плоча коју вечерас емитујемо је у Источној Немачкој објављена као самостално издање, на западу као део едиције Philips digital classics на винилу, а на компакт-диску као део комплета који је поред ових дела садржао још и Прву и Трећу Брухову симфонију.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић