Светске музичке позорнице

Репродукујемо ексклузиван снимак новогодишњег концерта Краљевског филхармонијског оркестра из Лијежа који је одржан 10. јануара у дворани Филхармоније у овом белгијском граду. Дириговала је Елена Шварц која је за програм свечаног концерта одабрала остварења Мориса Равела и Игора Стравинског, док је солиста био пијаниста Седрик Тибергијен.

Најпре ћете чути Шпанску рапсодију коју је Равел писао 1907. и 1908. године, а која се убраја међу његова прва важна оркестарска дела. Након премијере у Паризу 1908, Шпанска рапсодија је одмах побрала топле критике стручне јавности и публике, а убрзо стекла и међународни успех. Како и сам назив указује, Равел је у дело унео мотиве шпанске традиционалне музике.

У наставку концертне вечери изведено је још једно Равелово дело – Клавирски концерт у Ге дуру, у којем је солиста био Седрик Тибергијен. Ово је једно од најпознатијих концертантних клавирских остварења француске музике двадесетог века које је Равел компоновао у периоду од 1929. до 1931. године, непосредно пошто се вратио са успешне америчке турнеје. Искуство боравка и наступа у Сједињеним Америчким Државама снажно су утицали на настанак Концерта у Ге дуру који садржи и елементе џеза, а сам Равел је истакао како је желео да напише концерт који ће бити забаван.

Други део концерта испунила је музика из балета Посвећење пролећа Игора Стравинског. Након Жар-птице и Петрушке, Посвећење пролећа је трећи у низу балета које је Стравински компоновао за париску сезону трупе „Руски балет” Сергеја Дјагиљева. Концепт балета сугерисан је у самом поднаслову – Слике паганске Русије, а композитор га је описао као музичко-кореографско дело посвећено мистериозном налету креативне снаге пролећа. У књизи Хроника мог живота Стравински каже да је, док је писао музику за Жар птицу, сасвим неочекивано назрео у својој машти велики сакрални, пагански ритуал: „Стари мудраци, седећи у кругу, посматрају жртвену игру девојке, у славу божанства пролећа”, рекао је композитор.

Према сценарију, након више ритуала којима се слави долазак пролећа, млада девојка одабрана да буде жртва исцрпљује себе у плесу до смрти. Посвећење пролећа карактерише експанзија политоналности, сложен метроритмички карактер, као и употреба руских и литванских напева. Дело, писано 1913. године, у раној стваралачкој фази Игора Стравинског, постигло је успех и кроз концертна извођења и постало једна од најчешће сниманих композиција класичног репертоара двадесетог века.

Иначе, балет је конципиран у два дела. У првом, под називом Обожавање Земље – завеса се диже и открива младиће и девојке у одвојеним групама. Њихово окружење је примитивно и у њему владају мрачне силе природе. На почетку су плесови 'лаки', али ускоро попримају агресивније покрете. Младићи односе жене са сцене и започиње борба, док их стари мудрац не умири. Следи изненађујућа тишина, а потом се мушкарци бацају на под дочаравајући гест обожавања, поново се уздижу и започињу још енергичнији плес.

Други део балета носи назив Жртва. Девојке стоје на сцени близу ватре. Једна од њих ће бити изабрана као жртва Земљи. Она стоји сама на средини сцене после мистичног плеса, а млади чланови племена се окупљају око ње и плешу у узбуђењу. Коначно им се изабраница придружује. Како се приближава врхунцу, плес постаје све више насилан, изабрана девојка пада од исцрпљености и умире. Потом је мушкарци односе од светог камена и обред се завршава.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић