Издавачка кућа Андре у европској музичкој култури

Иако је кућа Андре изградила иницијални реноме издањима камерне музике и делима намењеним кућном музицирању, њен каталог обухватао је и значајан број симфонија, које сведоче о тадашњем интересовању за оркестарску музику и о улози издавача у ширењу новог симфонијског репертоара.

Луј Масоно, рођен 1766. године, био је немачки виолиниста, композитор и концертмајстор француског порекла, активан у градовима попут Гетингена, Франкфурта и Лудвигслуста. Његов опус обухвата понајпре камерну музику, али и неколико оркестарских дела, међу којима се издваја Симфонија у це-молу, опус 5, са насловом Олуја и смирај, компонована 1794. године и штампана у издавачкој кући Андре. Програмски наслов сведочи о интересовању љубитеља музике касног 18. века за наративне и сликовне садржаје у оквиру симфонијске форме, као и о спремности издавача попут куће Андре да у свој каталог укључе дела која одговарају новим естетским очекивањима публике.

На страницама каталога ове издавачке куће проналазимо и Другу симфонију Франца Кромера из 1803. године, једно од централних симфонијских остварења бечке школе у првим годинама 19. века. Кромер, рођен 1759. године у Чешкој, припада кругу композитора који су чинили окосницу музичког живота престонице Хабзбуршке монархије у овом периоду, а од 1818. године припало му је и место главног дворског капелмајстора. Његове симфоније биле су редовно извођене на јавним симфонијским концертима у Бечу, укључујући и програме Друштва пријатеља музике, а одликују се амбициозном оркестрацијом, нарочито израженом у богатом и разрађеном третману дрвених дувачких инструмената.

Турска симфонија Фридриха Вита ослања се на формална решења проистекла из бечке симфонијске школе, укључујући и лагани увод у први став, док се ознака „ала турка” уписује у музички ток већ од саме прве теме сонатног алегра, захваљујући препознатљивом колоризму и ритмичким обрасцима.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић