Музика вива – Композиције Томаса Лархера

Рођен 1963. године у Инзбруку, Лархер је студирао на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу, учећи композицију са Ерихом Урбанером и клавир са Елизабетом Леонском. Интересантно је да је репутацију у свету савремене музике стекао најпре као пијаниста, сарађујући са диригентима Клаудијом Абадом, Пјером Булезом, Денисом Раселом Дејвисом и Францом Везлер-Местом, те као организатор музичког живота, оснивајући значајне фестивале попут Клангшпурен и Музик им Ризен. Ипак, од почетка двехиљадитих, Лархер се превасходно усмерио ка композиторском стваралаштву, веома брзо стичући статус једног од најсамосвојнијих гласова на савременој музичкој сцени. Почетком прошле деценије био је резиденцијални композитор оркестра Моцартеум из Салцбурга као и бечког Концертхауса, а дела су му награђена бројим признањима као што су награда немачке дискографске критике, награда „Ернст Кшенек” коју додељује град Беч, затим награда „Стегер” Друштва за камерну музику „Линколн центра”, првом наградом на такмичењу Фондације Принца Пјера из Монака, те водећим националним признањем – Великом наградом Аустрије 2019.

На почетку емисије чућете Лархерову Другу симфонију са поднасловом Кенотаф, написану 2016. године. Концепт кенотафа, као споменика у облику празне гробнице, који се подиже у сећање најчешће на погинуле војнике, овде је претворен у медитацију о људској трагедији, а композиција је директно инспирисана патњама хиљада избеглица које су се удавиле приликом преласка Медитерана. Лархер је иницијално замислио дело као концерт за оркестар, који се временом трансформисао у симфонију, те инструменти имају често бравурозне деонице упркос генерално медитативног тока дела.

Цклус песама за баритон и велики ансамбл под називом Ноћ изгубљених компонован је на стихове Ингеборг Бахман, који су постхумно објављени, али које ауторка највероватније није наменила јавности. То су сасвим интимна размишљања и осећања у којима, како Лархер примећује „не постоји одвојеност између поетског ја и конкретне особе”. Њени мрачни текстови инспирисали су композитора да напише циклус у којем пажљиво прати атмосферу песама, у непрекинутом току, јер је пет ставова повезано атака. Лархер користи глас у функцији наратора, а јасноћа изговореног текста има пресудну улогу у обликовању мелодијске деонице и њеног односа са ангажованом пратњом великог ансамбла.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић