Музика вива – 71. Међународни Рострум композитора

На почетку емисије чућете хорску композицију О магнум мистеријум Дана Дедијуа. Овај угледни и плодни стваралац, за собом већ има опус од преко 180 дела, укључујући пет симфонија, дванаест концерата, пет опера, седам гудачких квартета и бројна камерна, хорска и клавирска дела. Добитник је више националних и интернационалних награда. Поред тога што је професор композиције, тренутно је и председник Румунског удружења композитора. Композиција О магнум мистеријум написана је за шест гласова, у форми мотета са кодом, у којој аутор спаја хроматске и дијатонске хармоније, стварајући пригушен и мистериозни модални звучни свет.

Селекцију Румуније је представљала и Дијана Ротару, уметница која је добро позната на савременој музичкој сцени. Студије је завршила у Букурешту и Паризу, а потом се усавршавала са значајним ауторима из друге половине XX века као што су Салваторе Шарино, Брајан Фернихау, Џонатан Харви и други. Добитница је награде „Ђорђе Енеску” за 2008. годину, као и признања на Данима нове савремене музике, те значајних стипендија у Румунији, Француској и Аустрији. У својим делима ова ауторка се често окреће различитим изворима инспирације, од фолклора и хумора, до необичних стања као што је хипнагогија. Дело Шаман, са којим се представила у Љубљани, инспирисано је румунском митологијом и причом о „соломонару”, врсти шамана који помоћу песме, клепала и бича, контролише змаја, односно облаке и кишу. У својој композицији за соло флауту Диана Ротару ствара музички ток који евоцира тај ритуал, са подражавањем перкусивног звука клепала, те стварањем драматуршког крешенда који води до тренутка када киша почиње да пада и завршног ламента.

Улпију Влад припада најстаријој, још увек активној генерацији, која је обликовала музички живот Румуније од почетка осамдесетих година прошлог века. Добитник је свих значајнијих националних признања у Румунији, као што су награде „Ђорђе Енеску”, награда Удружења композитора, и Орден за заслуге у области културе. Владово дело Кроз звуке белог цвећа написано је за гудачки квартет, а звучно подсећа на резултате радова аутора модернистичког усмерења с краја педесетих и шездесетих година. Према речима аутора, жеља му је била да путем звука изазове сличне емоције као што то чини извор његове инспирације, у овом случају призор белог цвећа, стварањем комплексног и виртуозног музичког ткања.

Млади словеначки композитор и саксофониста Мај Бриновец, такмичио се у категорији аутора до 30 година, а представио се делом под називом Одрадек-варијације. Композиција је инспирисана истоименим ентитетом из приче Франца Кафке „Домаћинова брига”, фантастичним објектом налик звездастом калему конца који поседује одлике живог бића. У причи, иако није увек видљив, Одрадек је увек присутан, а како нити помаже нити одмаже, он постаје оваплоћење несврсисходности, имплицирајући да ће заувек остати ту. У теорији књижевности и филозофији, постоје различите интерпретације његовог значења, од бескорисног објекта до симбола психичког потискивања, које се изнова враћа на површину. Мај Бриновец се приклања оваквом тумачењу, доживљавајући Одрадека као „колективно несвесно” и представљајући га интервалом тритонуса – упућујући на његову бескорисност и неутралност.

Још један аутор који је представљао Словенију, био је хрватско-словеначки композитор и пијаниста Јурај Марко Жеровник. Овај уметник је након завршених студија у Загребу, студирао у класама Волфганга Рима и Вита Жураја, а данас је активан у Хрватској и Словенији. Први је добнитник „Милко Келемен” награде Хрватској удружења композитора и загребачког Бијенала. У Љубљани се Жеровник представио делом Окидање жица за харфу и гудаче, концертантном минијатуром која је посвећена француској харфисткињи Марион Раво. Дело је, како то сам назив упућује, инспирисано различитим техникама свирања на харфи и гудачима, те музичари користе проширене технике и необичне објекте којима изазивају тон. Резултат је богат звучни свет испуњен необичним бојама и изненађењима.

Чућете и остварење ирске ауторке Ајрин Бакли Ламент за Арта О’Лирија. Ова уметница је активна у различитим областима савременог стваралашта, компонујући традиционалне музичке форме, али и музику за позориште, плесне трупе и филм. Њена примењена музика више пута је номинована за најзначајније националне награде у области филмске музике, а поред савремених кинематографских остварења, прави музику и за неме филмове. Композиција Ламент за Арта О’Лирија, инспирисана је обичајем нарицања, који се у Ирској неговао током 18. века. Ова традиција преношена је с колена на колено, те не постоје писани трагови о њој. Најбоље сведочанство је песма коју је записала Ајлин О’Конел, супруга убијеног Арта О’Лирија, у којој она оплакује смрт свог мужа. Овај запис, који се сматра једном од најбољих песама написаних у Ирској у 18. веку, је ауторки послужио као инспирација за оперу, у којој она прати различите фазе жалости – од негирања, преко баса и љутње, фазе преговарања, депресије и прихватања.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић