недеља, 02.11.2025, 20:02 -> 16:06
štampajLakes Area Music Festival 2025
Репродуковаћемо ексклузиван снимак концерта са овогодишњег Lakes Area музичког фестивала у Брејнерду у Минесоти, који је одржан 13. августа у Gichi-ziibi центру за уметност, а уступљен нам је посредством међународне размене чланица Еурорадија.
Центар за уметност назван је Gichi-ziibi, односно Велика река, како га назива народ Оџибва, староседеоци области Великих језера у Северној Америци. Велика река се заправо односи на реку Мисисипи која извире управо у Минесоти, где се и налази град Брејнерд. Музички фестивал Lakes Area основан је 2009. године у циљу повезивања локалне заједнице са истакнутим светским уметницима, а данас се убраја међу водеће летње фестивале класичне музике у централном делу Минесоте.
Наступали су чланови Фестивалског оркестра под управом Кристијана Рајфа, од 2022. године музичког директора овог фестивала, добитника награде Греми, који је стекао репутацију уметника природне музикалности, иновативних репертоара и одличне технике. До краја сезоне 2025/2026. Рајф је на челу Симфонијског оркестра из Јевлеа, а занимљиво је истаћи да је чак два пута гостовао у Београду наступајући са члановима Београдске филхармоније: најпре 8. новембра 2024. када је солиста био пијаниста Александар Мељников, а потом и 24. априла ове године када је суделовао и хорниста Штефан Дор. Боравак у Београду и упознавање са делима српских аутора инспирисали су га да на програм концерта који репродукујемо у емисији уврсти и остварење Коњи Светог Марка Исидоре Жебељан, а које је изведено као прва тачка.
Дело је настало по поруџбини Венецијанског бијенала 2004. године. Његова форма је, по речима саме ауторке „непредвидива”, а мелодијска инвенција богата. У њему не преовлађују препознатљиве теме, већ мноштво лапидарних мотива, који се роје и распршавају, али које повезује вешта оркестрација. Илуминација за оркестар – Коњи Светог Марка представљају одраз поступака какартеристичних за поетику Исидоре Жебељан: вешт микс фолклорних елемената, језгровитих ритмова, као и микро референци и утицаја који попут величанствене фигуре коња Светог Марка, са собом носе читав низ различитих значењских слојева.
Друга тачка на програму била је Симфонија у Де дуру, број 96 Јозефа Хајдна, из циклуса Лондонских симфонија, а која је, како указују извори, премијерно изведена 11. марта 1791. у енглеској престоници.
Концерт је заокружила Девета симфонија у Ес дуру, опус 70 Дмитрија Шостаковича. Дело је настало непосредно након Другог светског рата, када су власти у тадашњем Совјетском Савезу очекивале од композитора велико херојско остварење у славу победе над нацизмом. Међутим, Шостакович је написао кратку, духовиту и непретенциозну композицију, са елементима шале и сатире, што је изненадило критичаре и совјетске званичнике, те су га осудили због „идеолошке слабости” и неуспеха у „одражавању правог духа народа Совјетског Савета”. Са друге стране, постоје и тумачења која истичу да је Девета симфонија писана као реакција на притисак власти и да је представљала начин да композитор у репресивном окружењу сачува свој индивидуални израз.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари