Музика вива – 71. Међународни Рострум композитора

Павел Веклинов рођен је 1996. године у Пловдиву, а студије кларинета и композиције завршио је на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров” у Софији. Даље усавршавање наставио је у Санкт Петербургу где је студирао дириговање и композицију, а данас ради као диригент Државне опере у Пловдиву. У Љубљани се представио са композицијом Осам апорија, које се концептуално ослањају на филозофску мисао Жака Дериде. Како Веклинов наводи, он није желео да направи дело које би применило филозофију на дидактички начин, већ се позива на Деридину методологију – његов начин читања, преистпитивања и откривања унутрашњих тензија у једној структури. Према Дериди, апорија је место заустављања, концептуални парадокс или контрадикција која се опире разрешењу, а Веклинов је овом приликом покушао да створи осам звучних апорија – музичких форми које немају разрешење, чији се тематски материјал одупире синтези и чије текстуре показују контрадикторности. Сваки став има другачији материјал, који се током трајања дела дестабилише и поткопава. Аутор сматра да се на тај начин ствара простор у којем успостављање значења није фиксирано, већ се стално поново ствара и мења.

Друго дело из селекције Бугарске била је композиција Опрез – хроника данашњице Владимира Влаева. Овај композитор, сонолог, извођач, музички продуцент и педагог, живи и ради у Софији, бавећи се стварањем дигиталних система за процесовање звука и развојем хибридних инструмената на којима редовно свира. Композиција Опрез – хроника данашњице инспирисана је атмосфером која данас влада у Еворпи, а коју испуњавају немир и анксиозност. Својим делом, Влаев покушава да нас упозори на опасност од тога да се постојеће тензије отму контроли и да ескалирају у нуклеарну апокалипсу. Зато у своју партитуру, аутор уноси дозу неодређености, у виду неозначених темпа или непостојања тактица у већем делу композиције. Предложено трајање је стога приближно, а дело захтева од извођача да истражују различита креативна решења и тако доврше партитуру. Недетерминисаности дела доприноси и употреба електронике, јер се звук инструмената процесује током самог извођења, са печом који у себи садржи елемент произвољности, те се свака интерпретација разликује од претходне.

Селекцију Кине/Хонгконга представљали су Ц-Лонг Ју и Ангус Ли.

У својим делима Ц-Лонг Ју, који данас живи и ради у Торонту, спаја музику, технологију и приповедање, стварајући електроакустички звук праћен видео радовима или имерсивним, просторно организованим звуком. Ју истражује интеракцију између акустичких инструмената и живе електронике, па је и дело са којим се представио у Љубљани, написано за електронику и оркестар. Овај млади аутор је већ са успехом наступао на Међународном Роструму композитора одржаном у Београду 2021, када му је дело препоручено у категорији аутора до 30 година, а освојио је и трећу награду на такмичењу „Исидора Жебељан”.

Његова композиција Врана боје дуге, заснована је на народној причи о томе како је ова птица постала црна. Према њој, врана је била птица са најлепшим, разнобојним перјем, која се добровољно јавила да буде изасланик свих животиња и да оде код Великог духа неба, како би замолила да велика зима коначно престане. Када је стигла до њега, Велики дух неба јој је као поклон за људе и животиње дао срџбу, а док ју је носила у кљуну, променили су се њен глас, који је постао храпав и опор, као и боја перја, које је поцрнело. На тај начин је њена жртва заувек остала упамћена.

До краја емисије чућете и остварење аутора из Кине/Хонгконга у генералној категорији, композицију ...ка пепелу Ангуса Лија. Овај свестрани уметник је активан као флаутиста, диригент и композитор, који се усавршавао код угледних светских композитора као што су Оскар Бјанки, Изабел Мундри, Френк Бедросијан или Филип Манури. Лијева дела изводили су водећи светски ансамбли посвећени савременој музици, као што су Ансамбл Ентерконтемпорен, Ансамбл Модерн, Клангфорум из Беча и други. Његова прва опера – Јурећи водопад – изведена је у дрезденској Семперопери, на отварању сезоне 2022/2023.

Дело ...ка пепелу је настало као продужбина Филхармоније из Хонгконга и, као и остварење Влаева, инспирисано је опасностима данашњег света – могућности да наша цивилизација заврши у пепелу, као последица насилних конфликта и финансијских криза или капитулације пред „интелигентном” дигиталном технологијом. Ипак, он не жели да ово дело претвори у „тужбалицу”, већ да нас натера да се, кроз прихватање ове опасности, мобилишемо и реагујемо како бисмо променили своју судбину.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић