среда, 15.10.2025, 20:15 -> 14:09
štampajМајстори барока
Арије Себастијана Дурона са албума „Сузе, љубав” сопранисткиње Еве Хуарез и ансамбла А Корте Музикал, те диригента Рожерија Гонсалвеса.
.jpg "Мајстори барока (Wikimedia / By Alberto-g-rovi)")
Рођен 1660. године у Брихуеги, као најстарије дете ђакона, Себастијан Дурон је одрастао у породици дубоко повезаној са црквеним животом. Први учитељ музике му је био Андрес де Сола, оргуљаш катедрале у Сарагоси, који га је 1679. године именовао за свог асистента. Убрзо након тога, Дурон преузима позицију оргуљаша и хоровође катедрале у Севиљи, а потом и у Бурго де Осми. Пут га даље води у Паленсију, где пет година ради као педагог и композитор, развијајући музички израз који ће га касније прославити. Година 1691. представља прекретницу у животу овог аутора – добија намештење оргуљаша краљевске капеле у Мадриду, а потом 1702. напредује на место капелмајстора, као и директора краљевске хорске школе. Ове позиције Дурон је задржао све до 1706. године, када је био присиљен да напусти двор због своје подршке супротној страни, односно хабзбуршком претенденту за време Рата за шпанско наслеђе. У јануару 1707. године, Дурон се још увек налазио у Мадриду, а његов углед је тада додатно нарушен када је покушао да из музичке библиотеке Краљевске капеле изнесе велики број капиталних дела, међу којима су нека била и његова. Убрзо одлази у изгнанство у Француску, где своје последње године живота проводи у служби прогнане краљице Марије Ане од Нојбурга.
Ауторка: Саша Тошковић.
Коментари