Музика вива – 71. Међународни Рострум композитора

Аргентинска композиторка Каролина Хередија ствара у области електронске и акустичне музике, а посебно је заинтересована за вишемедијску уметност. Студије је завршила у Аргентини и на Универзитету у Мичигену, а њена дела су изводили значајни северноамерички ансамбли попут квартета Џек, Ансамбла за нову музику Филхармоније Лос Анђелеса, Камерног оркестра из Лос Анђелеса и други. Као предавач радила је на Универзитету у Мисурију, а данас живи у Лос Анђелесу, радећи као слободни уметник. Дело са којим се представила у Словенији, композиција Природна резонанца, инспирисана је реком Санта Круз, њеном прошлошћу, садашњошћу и будућношћу. Она прави референце на време када је постојала дубља повезаност са природом, затим на агресивне промене које су начињене у име напретка, да би на крају указала на патњу која ће неминовно уследити, због нераскидиве повезаности људи са околином у којој живе.

У наставку емисије чућете електронску композицију Хуана Пабла Николетија, који је такође представљао Аргентину на овогодишњем Међународном Роструму композитора у Љубљани. Овај уметник је студије завршио на Националном универзитету Аргентине, у класи Алехандра Иглесијаса Росија. Године 2016, његова композиција је била препоручена на Роструму у категорији аутора до 30 година, а потом је освојио и медаљу Пикасо-Миро коју додељује Унеско, што је резултирало поруџбином Француског радија и Међународног музичког савета. Данас Хуан Пабло Николети ствара најчешће у електронском медију, али често користи аутохтоне јужноамеричке инструменте, спајајући их са новом технологијом. Композиција А доле, око мене, био је круг света инспирисана је једном епизодом из историје племена Сијукса, кроз коју композитор истражује „звучну географију данас изумрлих култура северне и јужне Америке”. Николети користи читав спектар традиционалних инструмената, чији звук потом подвргава дигиталној обради, правећи дијалог између прошлости и будућности.

Последње дело из ове селекције била је композиција Пачакути – крв и рушевине Хулијете Шевах. Ова уметница је студије завршила, попут Хуана Пабла Николетија, у класи Алехандра Иглесијаса Росија у Буенос Ајресу, а данас је активна у Етномузиколошком центру Националног универзитета као и у Оркестру староседелачких инструмената, специјализованом за свирање на дувачким инструментима. Ова уметница је већ неколико пута учествовала на Роструму композитора, а дело са којим се представила у Љубљани бави се темом блиском овој ауторки – то је уништавање природне средине и немилосрдност колонизатора. Она цитира речи једног индијанског поглавице упућене 1854. године тадашњем председнику САД-а, Френклину Пирсу, које гласе: „ми знамо да бели човек не разуме наш начин живота. Један део земље је за њега исти као и други, јер он је странац који долази по ноћи и отима земљу гдегод му је потребна. Његови апетити ће прождрети Земљу и оставити иза само пустињу”. Ове речи звуче пророчки, посматрајући однос који велики део човечанства има према природној околини, а Хулијета Шевах их сматра посебно актуелним у Јужној Америци, где је домородачко становништво и данас под економским и културним притиском европских досељеника. Зато она користи реч „пачакути”, која на језику племена Ајмара значи тренутак када се „свет окренуо наглавачке”, указујући на далекосежне и катастрофалне последице европског освајања континента пре више од 500 година. Она користи различите традиционалне трубе, као сигнал за опасност, али и ритуални звук који је пратио традиционалне напеве.

У емисији ћете такође чути композицију Етерични сан португалског композитора Карлоса Азаведа. Основе студије овај аутор је завршио у Порту, а потом је стекао докторат на Универзитету у Шефилду. Радећи као пијаниста, композитор и аранжер, Азаведо је сакупио архиву малих звучних објеката коју је у делу организовао у наратив који би требало да подстакне контемплацију и рефлексију, правећи изненадне контрасте и необичне спојеве различитих музичких стилова.

Емисију ће заокружити остварења из селекције Мексика – композиција Мексико Сити Дијане Сирсе Валдес Розадо. Ова певачица и композиторка која данас живи и ради у Минхену, посвећена је компоновању дела вокалног и вокално-инструменталног жанра која су била извођена у водећим оперским кућама у Немачкој, али и у Северној и Јужној Америци, Азији и Европи. Добитница је музичке награде града Минхена, као и награде за младе уметнике Театра Ла Фениче из Венеције. Њена дела објављује угледни италијански издавач Рикорди. Композиција Мексико Сити инспирисана је овом латиноамеричком метрополом, њеном енергијом, непрестаном буком, вишеслојношћу њене историје, али и сасвим личним, носталгичним сећањима композиторке. Тако настаје дело које је, према речима ауторке, „са домородачким коренима, модерно, надреално, космополитско и разнобојно”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић