четвртак, 02.10.2025, 21:35 -> 11:56
štampajМузика вива – 71. Међународни Рострум композитора
Настављамо циклус посвећен овогодишњем, 71. Међународном Роструму композитора који је одржан у Љубљани, од 13. до 16. маја. Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, први пут је одржана у Словенији. Домаћин такмичења је била Радио-телевизија Словеније, док су такмичарске сесије одржаване у простору Цанкарјевог дома. Током четири дана такмичења, представиле су се двадесет две радијске куће са четири континента, а укупно су изведена четрдесет два дела у две категорије – општој и селекцији аутора до 30 година. У вечерашњој емисији, представићемо остварења из селекција Аустрије и Мађарске.
Дело „Luminal Mirage” италијанског композитора Алесандра Батичија, који је представљао Аустрију на овом такмичењу, одабрано је као једно од десет најбољих остварења у генералној категорији. Овај уметник се поред компоновања и извођења савремене и електроакустичке музике, бави и израдом различитих електроакустичких инструмената, нових изума везаних за дигиталну контролу и мапирање, као и начина пласирања звука. Студије композиције, флауте, дизајна звука и мултимедија студирао је у Милану, Бечу и Грацу, а потом је био добитник значајних стипендија као што су оне које додељују Фестивал у Луцерну, Немачка банка и Фондација „Бољаско”. Дела су му већ извођена на угледним музичким манифестацијама, као што су Фестивал у Салцбургу, Бијенале и Венецији, Прашко пролеће, Варшавка јесен, те на институцијама као што у Конгресна библитека у Вашингтону, Универзитет Харвард, MIT и други.
Композиција „Luminal Mirage” инспирисана је визуелним искуством карактеристичним за сваки клуб, где се користе стробоскопи, рефлектори који се изненада укључују и пројектују јако светло. Улога овог светла је двострука – са једне стране она је усаглашена са музиком и појачава њен ефекат, а са друге стране, светло у клубу би требало да буде пригушено или непостојеће, јер су чула привикнута на другачије стимулансе, под окриљем мрака. Батичи се зато пита, да ли светло може да контролише наше емоције, нашу свест или осећања, настојећи да овај оптички феномен узме као полазну тачку за стварање имерсивног звучног искуства.
Селекцију Аустрије у категорији аутора до 30 година представаљвао је Шики Генг са остварењем пд називом „Моја дубока носталгија и нерешиви проблеми и комплексности изгубљеног времена”. Овај млади аутор рођен је у Кини 1995. године, где је почео да учи музику, а студије је похађао у Грацу, у класама Герда Кира и Беата Фурера. Шики Генг је већ постигао значајан успех на међународној сцени, освајајући прву награду на такмичењу „Тору Такемицу” у Јапану 2019, а потом и награду града Граца, те стипендију „Андржеј Доброволски”. У наслову дела са којом се представио у Љубљани, Генг цитира Марсела Пруста, док се и у музичком материјалу композиција налази цитат „Берсезе” Жоржа Делбрика, коју је као дечак често свирао. Овај музички комад, попут мадлене у Прустовом монументалном књижевном делу, служи као „окидач” за навирање сећања из детињства. Потом Шики Генг деконструише овај мотив, користећи спектралну анализу, развијајући га даље, док се у завршном сегменту не појави и интегралан цитат „Берсезе”, која се завршава на доминантном акорду, без разрешења. Дело је премијерно извео ансамбл Клангфорум из Беча под управом Вимбаја Казабонија.
До краја емисије, слушаћете и Концерт за виолину мађарског аутора Балаша Кечкеша. Овај уметник је већ учествовао на овој манифестацији 2021. године, са композицијом Ком, која је потом извођена у Гдањску и Хелсинкију. Овог пута, представио се традиционалном музичком формом – виолинским концертом, у којем је покушао да применом филмских техника монтаже створи наративни лук који наликује некој непредвидивој и узбудљивој причи. Мотив на самом почетку концерта звучи као да смо се нашли унутар неке радње, чије значење ћемо тек разумети када се изложи читав музички ток. У овом делу, Кечкеш се позива и на богату традицију виолинског концерта, од Бетовена и Чајковског, до Бритна и Бартока.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари