уторак, 30.09.2025, 23:55 -> 14:59
štampajМузеј звука – Световна ренесансна музика
Вечерашњу емисију посвећујемо световној вокалној и инструменталној ренесансној музици – пратићете снимке са недавно ремастерованог албума „О виланела” ансамбла Д консорт оф музике оригинално објављеног далеке 1973. године, као и немачке световне песмаме и игре из доба Мартина Лутера.
Албум „О виланела”, у потпуности посвећен форми виланеле, шеснаестовековној италијанској песми, био је једно од најутицајнијих дискографских издања из периода када је историјски информисано извођење тек добијало на популарности.
Виланела је била најчешће трогласна, ритмички једноставна песма потекла из Напуља и његове околине, а њен настанак се често објашњава као реакција на комплексност и рафинираност италијанског мадригала. Штавише, у овој популарној, пучкој песми, често су пародирани текстови и мелодије узвишене, аристократске форме каква је био мадригал. У виланелама су, чак и кад су их писали познати композитори, често присутне много веће музичке слободе, чак и намерно пренебрегавана строга правила контрапункта, сходно слободнијем, често провокативном карактеру дела која су стварана у напуљској регији.
Ова форма је цветала у периоду од тридесетих година 16. века све до средине 17, а развијала се и под локалним називима какви су „виланеска”, „вилота”, те на крају „канцонета”, што је термин којим су после 1580. године означаване све песме овог тима настале изван Напуља. Свим овим песмама заједнички је шаљиви, ведри карактер, тесктови у којима су честе комичне ситуације, а у готово свима су исмевани стереотипи мушко-женских односа.
На почетку вечерашње емисији слушаћете недавно ремастерован снимак албума „О виланела”, на којем се налазе композиције анонимних аутора, затим једно дело Орланда ди Ласа, али и остварења композитора који су гајили посебну наклоност према жанру виланеле – Филипа Ацајоле, Ђованија Паколонија и фламанског аутора Хуберта Валрента, по чијем делу ја албум и добио име. На овом албуму, пратећи извођачку праксу из епохе ренесансе, вокалне композиције су добијале и своју инструменталну транскрипцију, те се исте мелодије појављују у две или чак више варијанти. Ове инструменталне верзије, као и плесови попут пасамеца и падоане, такође укључених у ово издање, тако показују порозну границу између вокалног и инструменталног репертоара и начин на који су утицали једни на друге.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари