Жене у музици

На музичкој сцени Енглеске у другој половини осамнаестог века посебно место имала је Елизабет Тарнер, певачица, композиторка и чембалисткиња која је била активна на лондонским позорницама у периоду између 1740. и 1756. године. Међутим, биографски подаци о овој уметници су оскудни, тако да година њеног рођења није позната, док се као година смрти наводи 1756, изведена на основу извештаја из тадашње штампе. У новинским изворима документовани су и подаци везани за њен ангажман међу којима је забележен и наступ марта 1744. године, а на основу референци може се закључити да је реч о уметници чију је каријеру прекинула прерана смрт. Према доступним изворима сазнајемо да је Тарнерова радо учестовала на концертима хуманитарног карактера који су у Лондону у осамнаестом веку имали велику популарност. Поред тога, њена каријера била је везана и за Георга Фридриха Хендла, у чијим ораторијумима је често наступала као солисткиња, као и за Вилијама Бојса који јој је поверавао солистичке партове у хорским концертима које је и сам дириговао. Извори наводе да је августа 1755. имала запажен концерт са Бојсом, а то је и последњи запис о јавном наступу ове уметнице.

Поред извођачке праксе, Елизабет Тарнер је била активна и као композиторка. У њеном до сада откривеном опусу су две објављене збирке: у првој из 1750. налазе се обраде енглеских народних песама, док друга, из 1756. године, доноси деветнаест песама компонованих на стихове британских песника, праћених са шест лекција за чембало. Жанр лекција имао је у том периоду важно место у Енглеској, што потврђују и збирке Хенрија Персла и Елизабете де Гамбарини. Уз збирке Лекција за чембало Елизабете де Гамбарини, збирка Елизабет Тарнер из 1756. године има изузетну историјску вредност пошто представља прва музичка дела за клавијатурне инструменте које је компоновала и објавила једна жена. Иако се у наслову наводи да су у питању лекције, дела заправо имају карактеристике свита од којих се свака састоји од више кратких ставова, односно игара, попут менуета, гавота и жига. Извори наводе да је ово издање имало готово 350 претплатника међу којима су били и сам Хендл и Бојс, што потврђује углед ауторке у тадашњем музичком животу Лондона. Стил ових комада-лекција показује континуитет са традицијом енглеске и италијанске музике, од Персла и Корелија, преко Мориса Грина, до самог Вилијама Бојса. Тиме је стваралаштво Елизабет Тарнер уклопљено у токове енглеске музичке праксе средине осамнаестог века, а њена дела осветљавају драгоцен ауторски допринос једне уметнице у претежно мушком професионалном окружењу.

У жељи да подари нови живот музици Елизабет Тарнер, чембалисткиња Костанца Леуци, рођена 1994. у Болцану, која је студије овог инструмента похађала на Конзерваторијуму у Тренту, одржава концерте у којима комбинује извођење са предавањима о животу ове енглеске ауторке. Поред солистичких концерата са репертоаром који обухвата и остварења италијанских, немачких и француских аутора, музицира и са бројним ансамблима и оркестрима у Италији и иностранству.

Уредница Ирина Максимовић Шашић