Музика вива – 71. Међународни Рострум композитора

На почетку ћете чути композицију Suspended in ratios – Лебдећи у пропорцији пољске ауторке Александре Слиж, препоручену у категорији аутора до 30 година. Ова уметница је завршила студије на Музичкој академији у Познању и Краљевском колеџу за музику у Стокхолму. Њена уметничка истраживања усмерена су на однос акустичног звука и електронски створених структура, између инструмената и модуларних синтисајзера. Како би испитала ове односе, она ствара комплексне дрон структуре, често засноване на природном систему штимовања, намерно производећи микротоналну и електроакустичну тензију, као и поигравања са акустичким простором и перцепцијом публике. Своја дела Александра Слиж је представила на најзначајнијим фестивалима савремене и електронске музике попут Варшавске јесени, Музик-протокола, фестивала Ансаунд, Орхус фестивала и многих дургих.

Композиција Suspended in ratios за симфонијски оркестар и електронику настала је као поружбина Варшавске јесени и ансамбла Симфонијета из Базела, те Института „Адам Мицкијевич”. Ово је електроакустичка композиција заснована на дрону, у којој Слижева испитује однос микротоналности и хармоније. Инспирацију је пронашла у систему природне лествице коју је композитор Ла Монт Јанг искористио на свом „добро-наштимованом” клавиру. За разлику од темперованог система на ком је заснована западноевропска музика овај природни систем задржава хармонске односе произашле из аликвотних тонова, без њиховог прилагођавања математичким односима, а звук који се тако добија је истовремено нама чудан, иако је његово порекло органско. У својој композицији Александра Слиж примењује тај „природни штим” на читав симфонијски оркестар, постављајући пред извођаче велики изазов, али истовремено пружајући публици необично звучно искуство.

Још једно дело препоручено у категорији аутора до 30 година било је остварење под називом Ова планина је једном била ватра португаског композитора Жоаоа Калдаса. Рођен 1995, овај уметник је студије завршио на Музичкој академији у Лисабону, а данас је активан као аутор савремене и примењене музике. Његова композиција Апнеја је 2020. године освојила награду за најбоље дело у избору радијског канала Антена 2, а премијерно ју је извео Гулбенкијан оркестар. Композиција са којом се Калдас представио у Словенији инспирисана је планином која је већ била предмет уметничке обраде – чувена провансалска планина Сен Виктоар коју је на својим платнима овековечио Пол Сезан. У разговорима са пијатељима, овај сликар је говорио о потрази за снагом и силом у стварима и његовим настојањима да је овековечи на платну. Исту жељу је имао и Калдас, стварајући дело које је непосредно, чак и сирово. Он позива публику да опази специфичне звучне карактере, њихове посебне боје, материјалност и текстуру. Слушајући, требало би да потражимо ватру, односно ту исконску енергију у стварима.

Још једно дело из селекције Португала било је препоручено на овом најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике, и то у генералној категорији – композиција Митолошки портрети Маријане Дионисио. Ова певачица, импровизаторка и композиторка бави се пре свега преиспитивањем улоге гласа у музичкој традицији, испитујућу технички, тембрални и поетички потенцијал речи. Дипломирала је на клавирском одсеку на Државном конзерваторијуму у Лисабону, а потом је стекла и диплому из џез певања, којим се и данас често бави. Композиција са којом се представила, Митолошки портрети, написана је за а капела гласове, а инспирисана је књижевношћу, тачније стилом „магичног реализма”. Дело поседује три става под називом Стављање у оквир, Ткање и Фигурирање, у којима се може препознати процес стварања таписерије. Попут нити на разбоју, већи хармонски блокови су преплетени са мањим структурама, припремајући оквир за стварање тканине; линије затим почињу да се преплићу, стварајући необичне боје, да би се на крају, појавом корала, створила сцена у којој су приказане митолошке фигуре и догађаји.

До краја емисије, чућете и остварење Сатурниде словеначке ауторке Уршке Помпе, које је такође сврстано међу најбоља дела на овом такмичењу. Своју поетику ова уметница је описала као „тежњу ка економичној конструкцији, са малом количином музичког материјала који покушава да прошири и искористи на што је више могуће начина”. Она је композиторка малих гестова, филигранског рада који се простире у звучном простору, некад на ивици чујности. Композиција Сатурниде за соло кларинет Уршке Помпе назив је добила према ноћном лептиру, а инспирисана је деликатним звуком његових свиленкастих крила и готово нечујним лепршањем, које пре можемо замислити него истински чути.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић