Опера – Георг Фридрих Хендл: Флориданте

Флориданте, Хендлова четрнаеста опера, написана је за трећу сезону Краљевске музичке академије 1721. године. Насловне улоге су тумачили славни кастрат Сенесино као Флориданте, односно Анастазија Робинсон као Елмира. Дело је написано у време компликованих политичких несугласица, између краља Џорџа I и његовог наследника, Принца од Велса, које су коначно измирене 1720. године и прослављене Хендловом опером Радамисто, првом за новоотворену Краљевску музичку академију. Овај успех ипак није донео композитору предах за његов наредни оперски пројекат у зиму 1721. године. Наиме, муке са каприциозним певачима су се наставиле, а такође није нестала ни чињеница да је његов италијански колега Ђовани Бонончини био много популарнији у Лондону од Хендла. Уз то прекинута је и сарадња са Николом Франческом Аимом, дугогодишњим Хендловим либретистом. Истовремено, изгледало је да је скандал у којем су учествовали управо кастрат Сенесино и примадона Анастазија Робинсон, а који је укључивао оптужбе за сексуално узнемиравање, био привлачнији публици од саме музике. Свакако до данас, Флориданте је једна од Хендлових најмање извођених опера, не због недостатка музичких квалитета, већ због релативно нестабилних околности у којима је настала.

Свакако, Хендл је направио одличну оперу која се центрира око два пара љубавника – Флоридантеа и Елмире и Тиманта и Роксане – и њихових искушења, али и тријумфа над политичким интригама и карналним жељама. Ликови су изведени уз одлично психолошко сенчење, а заплет који се лако прати, омогућава низ различитих емоција од љубави до очаја. У литератури је примећено да се у овом делу Хендл донекле удаљио од ’херојској стила’, зарад једноставнијих, певних мелодија, налик Бонончинију, што са данашње тачке гледишта омогућава директнији однос спрам протагониста.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић