Грамофонија – Одломци из опере „Зигфрид” Рихарда Вагнера

Снимке које ћете слушати је забележио Клаус Штрибен у студију цркве Светог Луке у Дрездену, на преносној дигиталној сниматељској опреми компаније Ариола Еуродиск. Снимци су објављени на винилу у Источној Немачкој, а у остатку света као петоструко издање на компакт-диску и на плочама. Јановски је у овом периоду у истој продукцији поред опере Зигфрид снимио и Вагнерова остварења Рајнско злато, Валкира и Сумрак богова који су по истом принципу објављени на дигиталним и аналогним носачима звука. Иако је реч о записима који чине важан сегмент раног периода развоја дигиталног снимања музике, домаћа публика је имала мало користи од овог технолошког напретка будући да су дискови у источној Европи били веома скупи и недоступни, а нарочито плејери које су само ретки појединци имали прилике да купе. Због тога су дигитални снимци на аналогним носачима звука и даље пратили издања на компакт-диску, пружајући прилику и за директно поређење ових формата, што је нарочито значајно било у периоду преласка са једног начина производње фонограма на други. Такође, компанија Етерна је објавила и скраћене верзије снимака Вагнерових дела на једној плочи, као промотивна издања која демонстрирају квалитет нове технологије избором најуспешнијих звучних сегмената. Вечерас ћемо емитовати управо једно такво издање, објављено три године након снимања, али само годину дана после објављивања комплетног снимка у Јапану и Западној Европи. Сони класикал је 2016. објавио реиздање опере Зигфрид на компакт-диску, док аналогних реиздања овог снимка није било.

Омоте издања Вагнерових опера у продукцији Етерне и Ариоле креирао је Кристоф Ехбетс, један од најпознатијих дизајнера у Источној Немачкој и уметник чији су омоти плоча били нарочито популарни и атрактивни како у пољу уметничке тако и популарне музике. Након периода прављења постера и програма за дрезденско позориште, започео је сарадњу са државним издавачем плоча, а прва опера за коју је дизајнирао омот је била Веберов Чаробни стрелац 1960. године. Након тога је постао један од најзаступљенијих уметника на омотима издања компанија Етерна и Амига, те је његов специфични визуелни израз постао и знак препознавања плоча ових компанија. Нажалост, Ехбетс је постао познат и по томе што је био један од уметника који су себи одузели живот након уједињења Немачке због страха од освете због своје политичке афилијације.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић