Мајстори барока – Дела Антоније Бембо

Антонија Бембо рођена је у Венецији око 1640. године, у угледној италијанској породици – њен отац, Ђакомо Падоани био је цењени лекар. Антонија је врло рано показала свој музички дар, да би са четрнаест година отпочела студије код славног венецијанског композитора Франческа Кавалија. Њена младост, међутим, била је обележена личним недаћама. У браку са племићем Лоренцом Бембом родила је троје деце, али живот под истим кровом био је испуњен насиљем, напуштањем и финансијском несигурношћу. Након неуспешног покушаја да се разведе, Антонија је донела смелу одлуку и напустила Венецију и свој дотадашњи живот.

Око 1677. године стигла је у Париз, претпоставља се у пратњи гитаристе Франческа Корбете. Првобитно се окушала као певачица и постигла је успех – њен сопран оставио је снажан утисак на краља Луја XIV, који јој, у знак признања, додељује годишњу пензију и уточиште у женској верској заједници у Паризу. У том сигурном окружењу, Антонија добија оно што до тада није имала – простор и слободу за стварање. У Паризу настаје највећи део музичког опуса ове италијанске композиторке, при чему су многа дела посвећена краљу Лују XIV и члановима његове породице, што сведочи не само о ауторкином дубоком поштовању према краљевском двору, већ и о јасној свести о важности краљевског патроната у промовисању њеног рада. 

Збирка арија и кантата Produzioni armoniche, данас се чува у Националној библиотеци Француске. Текстови ових остварења су на италијанском, француском и латинском језику, а већина композиција је намењена високом женском гласу са пратњом. Музика Антоније Бембо са једне стране, комбинује виртуозност италијанске вокалне традиције, са мелизмима, експресивним дисонанцама и мадригалским ефектима, а са друге стране елеганцију и плесне ритмове француског двора. Поред тема везаних за двор које композиторка обрађује, у делима обилују и афективне теме као што су питање туге, усамљености, унутрашње борбе, чежње за домовином, али и ослобађање од прошлости. Њена уметност није само естетски израз, већ и својеврсни документ унутрашњег света једне жене. Оно што издваја Антонију Бембо међу композиторкама свог времена јесте њена способност да се уметнички оствари у две различите средине – Венецији и Паризу – а да у том процесу не изгуби аутентичност, већ да створи нови, сопствени израз.

Осим арија и кантата, Антонија Бембо је компоновала и духовна дела – велике и мале мотете, као и оперу Заљубљени Херкул, на либрето који је 1662. године употребио њен учитељ Франческо Кавали. 

Ауторка емисије: Саша Тошковић