Жорж Бизе: Ловци на бисере

Овим делом Фестивал у Екс-ен-Провансу је обележио 150 година од смрти Жоржа Бизеа. Том приликом у улози Надира наступио је лирски тенор Пене Пати, који је све траженији у француском репертоару, а сопран Елза Беноа је дебитовала на фестивалу у роли Лејле. Као Зурга наступио је један од најбољих баритона млађе генерације, француски певач Флориан Семпе, док је Едвин Кросли-Мерсер изводио улогу великосвештеника Нурабада. Хором Авињонске опере и оркестром Ле Мизисијен ди Лувр дириговао је Марк Минковски, који се такође први пут у својој каријери окренуо овој Бизеовој опери.

Опера Ловци на бисере је била први велики Бизеов успех, а написана је када је композитор имао само двадесет четири године. Публика је топло примила дело и изведено је осамнаест пута током јесени 1863. године. Међутим, критика је била врло оштра у својим оценама, без икаквог слуха спрам талента младог аутора, те се из данашње преспективе чини да је једино Хектор Берлиоз са озбиљношћу приступио Бизеу и његовом делу, у свом последњем фељтону написаном за „Журнал де деба”. За Бизеовог живота, Ловци на бисере нису извођени, те су обнове уследиле тек после његове смрти и закаснелог успеха Кармен. Другој половини XX века треба захвалити што је ово дело поново почело да се редовно поставља на сцени, поставши део стандардног оперског репертоара. Томе је допинело и откривање комплетне партитуре дела, као и објављивање критичког издања. И поред свих мањкавости либрета Ежена Кормона и Мишела Кареа, нико не може да негира Бизеову музичку инвенцију, његове колористичке интервенције и евокативно оркестарско писмо. И данас Ловци на бисере спадају међу најпопуларнија дела француске романтичне опере, пре свега захваљујући низу упечатљивих арија и ансамбала који се изводе и независно од оперског контекста, као што је Надирова арија Чини ми се да још чујем међу палмама и дует У тмини светог храма.

Уредница Ксенија Стевановић