Питер Бергер: Религија и одржавање света (2)

Након што је показао да је религија, историјски, играла „стратешку улогу у човековом подухвату изградње света” (у огледу који је, такође, емитован на нашем програму од 12. до 15. маја ове године), Питер Бергер анализира њен значај за одржавање тог конструкта. Један од процеса помоћу којих друштво осигурава свој опстанак и свој „номос” је социјализација. Други процес је „легитимизација номоса”, тј. настојање сваког друштва да убеди своје припаднике да поверују да њихов свет треба и мора да буде управо такав какав јесте, и да не постоји замислива алтернатива.

Пре модерног доба, религија је била најбоље оруђе за легитимизацију номоса, и она је, према Бергеру, овај задатак обављала на више начина, на пример, тврдећи да је људски живот (микрокосмос), огледалски одраз универзума (макрокосмоса), или тврдећи да наше мисли и понашање диктира Божја воља или нека безлична космичка сила. У случајевима кад такве легитимизације успешно функционишу, оне се сматрају објективно истинитим знањем о свету. То, с једне стране, омогућује постојаност образаца друштвеног понашања и, с друге стране, даје појединцу осећај космичког значаја. Легитимизација номоса додатно се појачава религијским ритуалима, који доприносе стварању осећаја да постоји непоколебљива „структура веродостојности” која одређује обрасце свакодневног живота, и номос ће изгледати веродостојно све док га подржава јака структура веродостојности. Кад структура веродостојности почне да се доведи у питање и постане нестабилна, то може да изазове два супротна ефекта: један подразумева строже инсистирање на традиционалним вредностима, а други реформе и промену номоса – објашњава Бергер.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић