Камерни концерт

Овај швајцарски композитор, пијаниста и педагог рођен је 1852. године у Золотурну. Музику је учио од најранијег детињства, а са само десет година постао је хоровођа у цркви Свете Урсуле, истовремено похађајући гимназију. Свој музички развој наставио је под вођством Карла Мунцингера, пратећи хорове на клавиру и свирајући оргуље на црквеним службама.

Даље усавршавање наставио је 1870. године у Лајпцигу, на тамошњем конзерваторијуму. Након завршетка студија, Хубер је постао приватни музички тутор у породицама француских индустријалаца у Алзасу, у месту Весерлинг. Истовремено је био оргуљаш протестантске цркве и предавао у музичкој школи у оближњем Тану. Током три године проведених у Алзасу наставио је да компонује, стварајући дела која су брзо стицала популарност, нарочито клавирску музику коју је изводио на реситалима, углавном одржаваним у Базелу. Године 1877. Хубер се трајно настанио у Базелу, где је постао истакнути педагог, пијаниста и композитор, често добијајући поруџбине за нова дела. Наставио је да наступа као пијаниста, већином у пратњи своје супруге, певачице Иде Пецолд.

Од 1889. године предавао је у музичкој школи у Базелу, а седам година касније постао је њен директор. Под Хуберовим руководством школа је стекла значајан углед, а конзерваторијум који је основао био је интегрисан у њен систем. Због болести је 1917. године морао да узме одсуство из школе, а наредне године се повукао из свих јавних активности и преселио у Локарно, где је у последњим годинама живота углавном компоновао црквену музику.

Хубер није подлегао конзервативним тенденцијама Лајпцишког конзерваторијума и био је истински романтични композитор. Први узор му је био Шуман, а касније је следио Листа, Брамса и Штрауса. За разлику од готово свих ранијих швајцарских композитора, који су се углавном ограничавали на дела за мушки хор или клавир, он је стварао у свим жанровима. Управо због тога сматра се једним од најважнијих швајцарских композитора 19. века.

Ауторка емисије Тамара Симовић