Музички свет Фердинанда Бертонија

У Бертонијевом оперском стваралаштву посебно место заузима опера Орфеј и Еуридика, заснована на либрету Ранијерија де Калцабиђија, првобитно написаном за Кристофа Вилибалда Глука. Глукова и Калцабиђијева опера, премијерно изведена у Бечу 1762. године, била је прекретница у историји опере и увела је бројне реформе: напуштене су колоратуре и да капо арије, укинут је строги наизменични поредак речитатива и арија, док је секо речитатив замењен оркестарским речитативом. Хор и балет добијају важну драматуршку улогу, а присуство ballet d’actione утицало је на развој пантомимских сцена. Утицај француске опере био је изражен и кроз ангажовање уметника блиских француској традицији: Калцабиђи је радио у Паризу, Глук је постављао француске опере у Бечу, а Ђакомо Дурацо, управник бечких дворских позоришта, био је истакнути франкофил.

Улога Орфеја у Бертонијевој истоименој опери, премијерно изведеној у Венецији 1776. године, замишљена је као опроштајна рола славног кастрата Гаетана Гвадањија који је претходно тумачио исту улогу и у Глуковој верзији. Иако су Бертонија касније оптуживали за плагијат, сличности са Глуковим решењима углавном проистичу из заједничког Калцабиђијевог либрета и односе се пре на концептуална него на музичка решења. Бертони прихвата принципе реформисане опере, попут доследне примене акомпањато речитатива и израженије улоге оркестра којем додаје обое и харфу, јасно задржавајући сопствени стил. Његове арије одишу лиричношћу и мелодиком карактеристичном за италијанску белканто традицију обликовану за глас кастрата, док се у оркестрацији ослања на удвајање мелодијске линије дувачима, у складу с италијанском праксом 18. века.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић