Музика вива – 33. Међународна трибина композитора у Београду

На почетку ћете чути композицију Фануил (Рвање Јаковљево) за симфонијски оркестар Братислава Петковића. Овај уметник рођен у Нишу 1968. године дипломирао је композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Зорана Ерића. У његовом опусу налазе се дела за различите извођачке саставе, вокална и инструментална музика, често инспирисана библијским причама и симболима. И дело које је изведено на прошлогодишњој Трибини, композиција Фануил, према речима аутора „представља само покушај уметничке интерпретације догађаја описаног у старозаветној причи о рвању Јаковљевом”. Концерт је настављен извођењем Диптиха Рајка Максимовића, дела које је довршено 1970. године и које чине две краће оркестарске композиције: Not to Be or to Be и Eppur si Muove. Ова дела припадају Максимовићевој раној, модернистичкој стваралачкој фази, у којој се аутор првенствено ослањао на алеаторичке процедуре.

У наставку ћете чути и композицију Мимикрија Милане Стојадиновић-Милић, дело којим је она дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду 1987. године, као студент Александра Обрадовића. Ово је једно од најчешће извођених оркестарских дела ауторке, које плени богатством звука. Замишљено као једноставачно дело, лучне форме, засновано је на веома малом тематском језгру које се развија, надограђује и варира, прилагођавајући се својој околини, односно изводећи својеврсну „мимикрију”.

Концерт којим је отворена прошлогодишња Међународна трибина композитора у Београду настављен је Лирском поемом Василија Мокрањца. Ово је једноставачна композиција, а у њој до израза долазе главне одлике поетике овог аутора – снажна драматика, емоционалност без уплива сентименталности, којом Мокрањац ствара дубоко личну музичку исповест исписану мајсторским музичким писмом.

Свечано отварање Међународне трибине композитора заокружиле су Концертантне епизоде за виолину и оркестар Срђана Хофмана. Дело је написано 1972. и посвећено виолинисти Јовану Колунџији, који га је премијерно извео 1974. године. Композицију чини четрнаест епизода, од којих су, према речима Мирјане Веселиновић-Хофман „неке претежно експозиционог, а неке претежно разрадног карактера, при чему се развојна нит ипак нигде не прекида: обрада претходно уведених мотивских елемената преплиће се са наговештавањем следећих. Груписањем епизода у три велика блока који су међусобно раздвојени (а у исти мах повезани) солистичким каденцама виолине, и који по својим основним темпима одговарају схеми брзо–лагано–брзо, постиже се утисак формалне организације целине засноване на вези са традиционалном троставачношћу инструменталног концерта”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић