Грамофонија – Камерна дела Александра Бородина

Емитујемо записе са винила који је објавила продукцијска кућа Мелодија 1983. године. Изводе чланови гудачког квартета Бородин уз суделовање пијанисте Михајла Васкресенског.

Гудачки квартет назван по славном члану Руске петорке је један од најдуговечнијих ансамбала на свету, али и састав чији су рад, уз монументална постигнућа, пратили бројни скандали који су одражавали унутрашње односе међу члановима, али и сложену геополитичку ситуацију у свету у којем су наступали. Ансамбл је од оснивања 1953. године имао устаљену поставку која је учинила звук састава препознатљивим, нарочито се везујући за Дмитрија Шостаковича који је сарађивао са ансамблом и писао за њега своја дела. Међутим, 1974. године је виолиниста Јарослав Александров морао да напусти квартет због нарушеног здравља, а већ следеће године и други виолиниста Растислав Дубински одлази из СССР-а у Сједињене Америчке Државе, откривајући притом унутрашње проблеме у ансамблу, као и политичке притиске којима су били изложени као уметници међународне репутације. Оптужбе су нарочито биле упућене виолончелисти Валентину Берлинском, који је као истакнути члан владајуће партије, био сагласан са политичким директивама које су упућиване квартету, те је са виолистом Дмитријем Шебалјином формирао нови састав у који су ушли виолинисти Михаил Копелман и Андреј Абраменков. Како Берлински није био задовољан звуком новог ансамбла, прве две године рада су провели увежбавајући репертоар без јавних наступа, те је снимак Бородиновог Квартета број 2 један од првих којима се ансамбл представио публици са новим виолинистима. Снимак на Бе страни плоче је настао четири године касније, те је могуће направити поређење звука ансамбла на самом почетку и након повратка на светску сцену, на којој ће у истом саставу остати наредних двадесет година.

Како је и оригинална постава квартета Бородин такође снимила и објавила други гудачки квартет композитора чије име носи, међу колекционарима је веома актуелна полемика о томе који је запис бољи према различитим критеријумима. С обзиром на околности, не изненађује што се старији снимак више вреднује иако ни други запис не заостаје квалитетом за водећим светским продукцијама тог времена. Упркос мишљењу публике, издавачи су чешће објављивали управо ову новију верзију снимка, те је она осим на плочама Мелодије доступна и на винилним и дигиталним издањима француске компаније Le Chant du Monde, заједно са првим квартетом и малом свитом овог руског аутора.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић