Светске музичке позорнице

Дела Сергеја Прокофјева, Ерки-Свена Тура и Антона Брукнера изводи Елбска филхармонија Севернонемачког радија којом диригује Паво Јерви, а солиста је обоиста Калев Куљус. Снимак је забележен 15. новембра прошле године у матичној кући ансамбла – дворани Елбске филхармоније у Хамбургу – и припада серијалу Премијум концерти Еурорадија, а уступљен нам је посредством међународне размене.

Прво ћете чути симфонијску свиту из опере Заљубљен у три наранџе, опус 33а Сергеја Прокофјева. Иначе, опера је настала по истоименом комаду Карла Гоција, а занимљиво је истаћи да ју је сам Прокофјев дириговао на премијерном извођењу у Чикагу 1921. године. Симфонијску свиту композитор је обликовао 1924, а она је убрзо стекла велику популарност нашавши се на репертоарима истакнутих светских оркестара.

Након тога изведен је Концерт за обоу Ерки-Свена Тура из 2024. године, са поднасловом Пустињски ветар. Дело је том приликом премијерно извео обоиста Калев Куљус, којем је оно и посвећено, а сам Ерки-Свен Тур га је описао следећим речима: „Пустињски ветрови обликују пешчане дине и, временом, кретање овог песка формира необичне скулптуре од литица. Ако покушамо да замислимо хиљаде година вајања као да се дешавају у кратком временском периоду, можемо пронаћи сличности у музичком материјалу мог Концерта за обоу – како у динамици између солисте и оркестра, тако и између различитих инструменталних група... С времена на време, људска друштва инспирацију проналазе у луцкастим идејама, а поступци оних који су фанатично обузети овим идејама преплављују читаве земље и народе попут пустињског ветра, покушавајући да преобликују све. Чак ни композитори не могу да побегну од духа времена, а оно чиме су фасцинирани или ужаснути преноси се у њихов рад. Ипак, желим да нагласим да ова композиција није програмска, већ наслов треба тумачити као мали подстицај да код публике покрене машту. Увек постоји више од једне приче, заправо, има онолико прича колико има и креативних слушалаца”.

Други део концерта испунила је Прва симфонија у де молу Антона Брукнера.

Уредница Ирина Максимовић Шашић