Музички свет Фердинанда Бертонија

Рођен 1725. године у месту Сало, недалеко од Бреше, Фердинандо Бертони градио је своју каријеру између света опере и црквене музике. Композицију је студирао код чувеног Падреа Мартинија у Болоњи, а први оперски успех постигао је комичним делом Опрезна удовица, премијерно изведеним у Фиренци 1745. године, које је убрзо завредело извођења широм Европе. Године 1752. именован је за првог оргуљаша базилике Светог Марка у Венецији, а већ наредне године преузео је и дужност капелмајстора женског хора у Оспедале деи Мендиканти, једном од венецијанских интерната који су пружали музичко образовање. Ове улоге довеле су и до промене у жанровској структури Бертонијевог стваралаштва, који се од тог тренутка све више окреће духовној музици, упоредо са радом на озбиљним операма.

Као капелмајстор у Венецији, Бертони је блиско сарађивао са деветнаест година старијим Балдасареом Галупијем, који је деценијама био главни капелмајстор у цркви Светог Марка у Венецији, а кога је Бертони и званично наследио на том месту након Галупијеве смрти 1785. године. Савременици су Галупија описивали као горостаса венецијанске музике који је до позне животне доби стварао несмањеном енергијом и генијалношћу. Као и Бертони, Галупи је тежиште свог стваралаштва имао у свету опере, те се и у духовној музици служио аријама у оперском стилу. Његова духовна дела одликује и вешто владање контрапунктом, те складан однос музике и текста.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић