Флоран Габарон-Гарсијa: Друштвена историја психоанализе (1)

У деловима књиге изабраним за Трећи програм, Габарон-Гарсија се, пре свега, бави психоаналитичким покретом у Немачкој од ступања нациста на власт. Не само што су међу водећим психоаналитичарима у то време многи јеврејског порекла, што њихову положај у старту чини готово немогућим, већ нацистичка власт тежи тоталитарној држави, дакле држави у којој је, дословно, све под нацистичком влашћу. Психоанализа, као веома популарна – а Габaрон-Гарсија показује и утицајна и моћна дисциплина – сасвим се логично (с гледишта ауторитарне власти) нашла на удару нациста. Нацисти, заправо, настоје да под контролу ставе утицајно Немачко психоаналитичко друштво како би психоанализу потчинили сопственим циљевима, што, опет, значи лишити психоанализу њене супстанције и претворити је у нацистичко пропагандно средство. У игроказу који ће уследити испоставља се да се Фројд доста лоше сналази, вероватно због тога што ни сам не може да поверује докле су нацисти спремни да иду. (Додајмо да је Фројд ’на време умро’ те није био сведок Холокауста. Нацисти, напросто, нису имали никакве границе, макар када је реч о злочинима и гадостима.) Психоаналитичко друштво напуштају угледни чланови, а преузимају га психоаналитичари-нацисти, или макар психоаналитичари који немају ништа против нациста и Вође. У таквим условима од психоанализе не остаје ништа.

Габарон-Гарсија исписује историју психоанализе из "спољашње", друштвене и политичке перспективе, користећи велики материјал и, до сада, необјављена документа и преписке између психоаналитичара на које се, до сада, није обраћала довољна пажња.

Књигу Флорана Габарона-Гарсије објавиће Факултет за медије и комуникације из Београда.

С француског превела Славица Милетић.
Читао је Александар Божовић.
Уредник Иван Миленковић.