Теоријски профили

Мерилин Стратерн: Мушкарци, жене и идеја друштвеног односа (3)

У овом седмичном циклусу, до четвртка, 1. маја, прочитаћемо други део седмог поглавља књиге „Before and After Gender”, коју је 2016. године године објавила издавачка кућа HAU books из Чикага.

Иако је објављена тек 2016, књига Пре и после рода: Полне митологије свакодневног живота написана је почетком седамдесетих година прошлог века, у време успона феминизма и конституисања родних студија, као реакција Мерилин Стратерн на тадашње феминистичке и антрополошке елаборације и теоретизације концепта рода у контексту борбе за ослобођење жена. У том контексту, посебан значај имају њено иновативно тумачење симболичке димензије концепта рода и њено наглашавање родних односа као средства и механизма за обликовање и преобликовање других друштвених односа. Штавише, према мишљењу Мерилин Стратерн, родни односи не само да представљају и подржавају друге врсте односа, већ и експлицитно приказују темељне карактеристике саме релационалости: „Многа друштва [...] користе односе између полова да симболизују основне структурне одлике друштвеног живота. Укратко, интеракција између мушкараца и жена подједнако је модел и за међусобни однос и за антагонизам, и за комплементарност и за супротност, и за близину и за удаљеност, и за заједничке интересе и за надметање. Један од разлога зашто се нагласак с једнаком тежином може ставити на природне сличности или на природне разлике лежи управо у томе што и једне и друге постоје истовремено. Мушкарац и жена су и слични и различити, а различите културе разрађују ову комбинацију на разне начине.[...] Односи између полова представљају модел за интеракцију”. Стратерн чак иде толико далеко да сугерише да је род, по свом капацитету да понуди моделе за успостављање граница и односа, заправо глагол који је маскиран у именицу.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Жељко Максимовић
Уредник: Предраг Шарчевић