Винченцo Белини: Норма

У главним улогама наступају Федерика Ломбарди као Норма, Василиса Бержанска као Адалђиза и Хуан-Дијего Флорес као Полионе. Илдебрандо Д’Арканђело је Оровезо, Ана Бондаренко је Клотилда, док је Хироши Амако, Флавио. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Микеле Мариоти.

Опером Норма, на либрето Феличеа Романија, отворена је сезона миланске Скале 1831. године. Тада је главну улогу тумачила примадона Ђудита Паста, певачица изузетне изражајности и виртуозне вокалне технике, која је сматрана и посебно успешном глумицом. Норма је улога која од солисткиње захтева наведени троструки ангажман – експресивни, виртуозно-певачки и драмски, тако да од прве постваке до данас, она се сматра једном од највиших лествица сопранске, оперске, литературе. Није ни чудо да је у модерно оперско доба, најпознатија Норма, чије су интерпретације обележиле другу половину XX века, била Марија Калас. Главна јунакиња треба да прикаже велики распон емоција: конфликт између приватног и јавног, мајчинске љубави, пријатељства, љубоморе, убилачког порива и опраштања. Позната је опаска немачког сопрана Лили Леман да је певање све три Брунхилде из Вагенровог Ринга у току једне вечери мање стресно од певање једне Норме.

Романтичарски сиже који третира непријатељски однос Гала и римских завојевача, поставља главну јунакињу у двоструку улогу заљубљене, издане жене и свештенице која треба да помогне свом подјармљеном народу. Ово је опера чији се музички ток плете око односа части и дужност, љубави према земљи и романтичне љубави, опера високог драматског патоса и готово сакралне атмосфере Норминих молитви, која је већини оперских слушалаца најпознатија по арији Каста дива. Занимљивост везана за ову изузетно тешку арију је и то да је она транспонована за цео степен ниже већ на дан премијере. У нашем добу једино су Џоан Сатерленд и Едита Груберова певале Каста диву из оригиналног тоналитета аутографа.

Уредница Ксенија Стевановић