Жене у музици

Швајцарска сопранисткиња Лиза Дела Каза, чији се живот одвијао од 1919. до 2012. године, у историји музике остала је упамћена као уметница топлог гласа и харизматичне личности којима је пленила певајући насловне роле Штраусових и Моцартових опера и поставши временом једна од њихових најзначајнијих интерпретаторки. Критичари су сложни у ставу и да је била "... једна од најлепших жена на оперској сцени која се појавила са генерацијом уметница које је четрдесетих година прошлог века изнедрила ратом разорена Европа".

Рођена је 19. фебруара 1919. године у швајцарском граду Бургдорфу. У петнаестој години уписала је студије певања на Конзерваторијуму у Цириху. Године 1940. насловном улогом у Пучинијевој опери Мадам Батерфлај дебитовала је на оперској сцени, а убрзо је постала је стална чланица Опере у Цириху, где је до 1950. имала запажене наступе у Моцартовим операма, посебно у Чаробној фрули и остварењу Тако чине све. Уз славну Марију Шеботари наступала је у Штраусовој Арабели, изводећи ролу Арабелине сестре Зденке, а након наступа на Фестивалу у Салцбургу 1947. године, и сам Рихард Штраус, који је присуствовао извођењу свог дела, био је задивљен њеним гласом истакавши да ће "...млада Дела Каза једног дана бити Арабела!". Деценију касније речи славног композитора су се обистиниле. Наиме, након наступа у Баварској државној опери у Минхену 1951, изводећи улогу Арабеле, Лиза Дела Каза је побрала похвале критичара и публике, а у годинама које су следиле њено име је постало и синоним за ову оперску ролу.

Након Бечке државне опере са којом је започела сарадњу 1947. године, Лиза Дела Каза је побрала и велики успех наступима на фестивалима у Бајројту и Салцбургу, у миланској Скали, Ковент Гардену и Краљевској опери у Лондону, и другим важним европским оперским сценама. Деби у њујоршком Метрополитену уследио је 20. новембра 1953. године када је певала ролу Грофице Алмавиве у Моцартовој Фигаровој женидби, а којом је 9. децембра 1967. и заокружила своје наступе у Америци. У Мету је имала чак 173 наступа, у Моцартовим, Вагнеровим и Пучинијевим оперским остварењима.

Оставила је драгоцене снимке оперских остварења и соло песама за издавачку кућу Дека, а током живота овенчана је бројним признањима међу којима су Аустријски орден за науку и уметност, Златна медаља града Беча, Почасно чланство бечке Државне опере и Почасни Орден уметности и књижевности  којим ју је одликовала Француска Република јула 2012. Преминула је 10. децембра исте године.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић