Читај ми!

Музика вива – 32. Међународна трибина композитора у Београду

Настављамо циклус посвећен прошлогодишњој, 32. Међународној трибини композитора у Београду. Пратићете снимак концерта одржаног 6. октобра у дворани Академског културно-уметничког друштва „Лола” када су изведена дела Драгана Томића, Робина Хеја, Тимотија Роја, Томислава Оливера, Давида Мастикосе и Берија Вана.

Концерт је започео хорском композицијом Кирије елеисон Драгана Томића, уметника који је основне и магистарске студије композиције завршио на Факултету музичке уметности Универзитета „Св. Кирил и Методиј” у Скопљу. Овај вокални октет део је Томићевог триптиха инспирисаног ликом и делом Константина Великог, а у њему аутор спаја латински текст са савременим музичким изразом, испуњеним кластерима, наслојавањима и богатом звучношћу. Концерт је настављен делом No one – Нико ирско-британског композитора Робина Хеја. Ова композиција за соло харфу, успореног музичког тога и репетитивних сегмената, инспирисана је античком митологијом и митом и Одисеју и Полифему,

Амерички аутор Тимоти Рој се представио композицијом У зубима змије отровнице. У питању је почетни став Ројевог остварења Валентина В, монодраме за харфу и електронику, у којој се композитор бави животом Валентине Висконти, племкиње и виртуоза на харфи из 14. века, чији се живот трагично завршио. Сам назив композиције преузет је од једне песме Виктора Игоа у којој он описује грб породице Висконти, на којем змијолико створење прождире дете. Ову драматичну сцену Рој представља јукстапонирањем фрагмената песме на харфи и звуком електронике који би требало да дочара осећај тескобе и гушења.

Композиција Mixórdia IV „transmitting” за соло флауту Томислава Оливера је четврта композиција у циклусу Mixórdia овог хрватског аутора, у којем се бави уметничким делом као хетеротопијом, онтолошким простором у коме фрагменти могућих музичких наратива коегзистирају заједно. У овом делу, написаном за флауту и глас, Оливер сукобљава и цепка ове две деонице, што доводи до драматуршког колапса који иза музике оставља само тишину као темељни наратив.

Чућете и дело Пословице за сопран, виолину и виолончело, Давида Мастикосе. Овај босанскохерцеговачки композитор млађе генерације, основне и мастер студије композиције завршио је на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, а тренутно је на докторским студијама у класи Александре Вребалов на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Дело које ћете чути је инспирисано збирком Вука Стефановића Краџића „Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи”, јер је Мастикоса озвучио неке од најупечатљивијих народних мудрости сакупљених у овој збирци, наглашавајући њихов комичан слој, али и дубоку истинитост.

Последња композиција изведна на концерту одржаном 6. октобра у дворани Академског културно-уметничког друштва „Лола”, у оквиру прошлогодишње Међународне трибине композитора у Београду било је остварење Авици Нарака за трубу и електронику Берија Вана. Овај композитор који живи и ради у Чешкој, у својим радовима често користи електронику, а 2018. године освојио је Прву награду на Међународном такмичењу електроакустичке музике Музика Нова. Дело са којим се представио у Београду инспирисано је будистичким концептом пакла, у којем се поново рађају мртви који су починили најтежа недела. Авици је један од предела нараке, односно пакла у којем преступници морају да издрже карму коју су стекли током живота, а која се мери у квинтилионима година.

Уредница Ивана Неимаревић

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару