Антологија српске музике

Наш уважени композитор, академик и музички писац, је током седамдесетих и осмадесетих година, створио важан опус посвећен клавиру. Oвa дела је Владимир Глигорић, као уметник који је са њим сарађивао, прецизно, посвећено и проживљено пренео у тонски запис.

Оцењујући Трајковићев клавирски опус, Зоран Ерић записује да је ова музика „аритоскратска и популарна, стабилно козервативна и бриљантно иноваторска”. У сваком случају, простор клавирске музике јесте простор Трајковићевог интимног разумевања шта је музика и шта она значи, а то је простор високе уметничке стандардизације и непоклобљиве естетизације, која се опире свему баналном, предвидљивом, наметнутно симетричном и неизбуршеном.

Музиколог Стефан Цвекотвић, који је написао пратећи текст за компакт-диск издање Трајковићеве клавирске музике даје оваку оцену опуса нашег аутора: „Полиглота широке ерудиције, Трајковић се већ на самом почетку стваралачког пута истакао као композитор окренут интелектуалном и критичком приступу музици и њеном наслеђу изграђујући лични стил на сублимацији импулса и утицаја које је прихватао са пространог хоризонта музичке историје. Постмодеран по сензибилитету, опус Властимира Трајковића сведочи о његовој отворености за различите стилске идиоме, али и сталној истраживачкој покретљивости у проналажењу разноврсних и сасвим особених, савремених композиционих решења. Еклектичан на један виши начин промишљања трансстилистичке симбиозе разнородних музичких елемената, он је меандрирајући међу њима у различитим делима спроводио креативне интерференције са наслеђем барока, авангарде, минимализма, неокласицизма, џеза и поврх свега – импресионизма чији је звучни универзум прожео целокупан Трајковићев опус”.

Уредница Ксенија Стевановић