Музеј звука

„Песмарица из Итона” је богато илуминирани рукопис са енглеском духовном музику која је настала средином 15. века и један је од ретких извора који је преживео Реформацију и уједно најзначајнији за проучавање ренесансне полифоније у Енглеској из раног тјудорског периода.

Песмарица је тесно повезана са колеџом Итон, посебно у периоду од његовог утемељења 1440, па до првог зенита ове институције, током прве две деценије 16. века. Најстарији статут Итона из 1443. године садржи јасне инструкције за певаче који би требало да свакодневно певају „мисе” и „часове” као и „салве” пред сликом Богородице у капели колеџа. У хору је требало да наступа најмање осморо певача и управо је за њих оформљен овај рукопис, који је обједињен између 1500. и 1505. године. Данас је остало сачувано 126, од оригиналних 224 фолија, односно 64 од укупно 93 композиције. Стилски се дела могу груписати у три целине, са најранијом фазом коју представљају радови Ричарда Хигонса, Вилијама Хорвуда и Гилберта Бенестера, затим други период у којем су стварали Џон Браун, Ричард Дејви и Волтер Лемб и на крају остварења Вилијама Корниша и Роберта Ферфакса. Жанровски, у песмарици се налазе 54 мотета, 9 магнификата и једна пасија, који показују прелаз од дела полифоног, неимитационог стила, преко употребе кантус-фирмус технике, па до њеног нестанка и честог увођења имитације која је тада коришћена и у Европи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић