Рихард Вагнер: Рајнско злато

У главним улогама наступају: бас-баритон Кристофер Молтман као Вотан, баритон Кристофер Парвис као Алберих, тенор Шон Паникар као Логе, сопрани Катарина Конради и Ниам О’Саливен као Воглинда и Велгунда, мецосопран Марвик Монреал као Флосхлида, тенор Брентон Рајан као Миме, контраалт Вибке Лемкул као Ерда, басови Соломон Хауард и Ин-Сунг Сим као џинови Фафнер и Фазолт, мецосопран Марина Пруденска као Фрика, баритон Костас Сморигинас као Донер, тенор Родрик Диксон Фрох, сопран Киандра Хауарт као Фреја.

Управо је премијера Рајнског злата 1869. године у Минхену, објавила почетак Вагнерове свеобухватне реформе опере и стварања његове музичке драме. Рајнско злато, тако, поставља пред слушаоца и гледаоца двоструки изазов. Са једне стране, први пут се сусрећемо са комплексном мрежом лајт-мотива који прожимају и оркестарску и вокалну деоницу, а са друге смо принуђени да у контексту развоја драмске радње разумемо симболични слој тих лајт-мотива који ће свој пуни потенцијал доживети тек касније, у другим деловима Тетралогије.

Радња опере Рајнско злато заснива се на германским и нордијским митовима на основу којих је Вагнер конструисао фантастични, а опет детаљни свет, богова, нимфи, дивова и патуљака које предводи врховни бог Вотан. Чак и у том свету владају корупција, завист и незајажљива жеља за владањем. Опера Рајнско злато функционише као својеврсни пролог Тетралогије Прстен Нибелунга у којем видимо семе из којег ће се развити сви будући догађаји, пре свега они везани за судбину Зигфрида и валкире Брунхилде. Митолошка бића су подељена у четири групе, богове предвођене Вотаном и његовом женом Фриком, а међу њима су и Донер, Логе, Фреја, Ерда и Фрох, потом патуљке Нибелунге – Албериха и његовог брата Мимеа, дивове – Фафнера и Фазолта и кћери Рајне – Воглинду, Велгунду и Флосхилду, који у ствари реперезентују, свако на свој начин и између осталог и четири елементарне силе – ваздух, земљу, ватру и воду.

Уредница Ксенија Стевановић