Антологија српске музике

Ова дела су настајала у средњем, зрелом периоду стваралаштва наше најпознатије композиторке, од краја педесетих година до половине шездесетих година XX века. По речима Мелите Милин „Замисао о изградњи Музике октоиха, циклуса дела заснованих на напевима из српског осмогласника, редом од првог до осмог гласа, била је оригинална и подразумевала сложен градитељски чин”. У оквиру овог циклуса требало је да буду застпуљена дела различитих жанрова, од симфонијског Октоиха 1 и концертантног Византијског концерта, преко кантате Праг сна и камерног остварења Ostinato super thema Octoicha, који су били базирани на темама изведеним од првог до петог гласа, а недовршено је остало финале, Симфонија октоиха – Реком сјаја, које је требало да садржи и напеве последња три гласа. Иако циклус није заокружен, све освојене и усвојене технике и поетичка мисао садржани у Музици октоиха остали су стожерни за разумевање стваралаштва Љубице Марић.

Познато је да се композиторка заинтересовала за Мокрањчев Осмогласник непосредно пре избијања Другог светског рата, а да је дуг период гестације, проучавања и понирања у свет осмогласничког супстрата, коницидирао и са транзицијом кроз коју је она пролазила и у свом професионалном животу и стваралачкој мисији. Крочивши све више у дубине "архаичног" музичког слоја, у тај ихос средњовековне српске музике и импулса које је проналазила у барокној форми, Марићева ствара оригиналну визију припадања тлу и одлажењу ка апстрактним сферама духа и уметности, у складу са модернистичким идеалима, која свој пуни потенцијал открива у делима из Музике октоиха.

Заједничко за дела која припадају овом кругу композиција Љубице Марић су по речима музиколошкиње Мелите Милин „усредсређеност на поетско-филозофски доживљај прошлости и пролазности, специфично укидање психолошке дистанце у односу на давнину, употреба неких значењски богатих трагова духовности из древних времена, као што су епитафи уклесани на средњовековним стећцима или српски црквени напеви који су се вековима усмено преносили а и данас представљају живу традицију”.

Уредница Ксенија Стевановић.