Светске музичке позорнице

У току рада на партитури дела О ватрени цвете, које је и премијерно изведено, Хана Кендал је била удубљена у размишљања о вери и питањима која се односе на митове о стварању света. Како је сама истакла, инспирацију је пронашла у одломку „О, ви маловерни” из Јеванђеља по Луки, као и у песми „Гласови” Мартина Картера, коју је овај истакнути песник и активиста из Гвајане написао 1957. године. У њој Картер представља творца света познатог као „Ватрени цвет”, те отуда потиче назив који је Хана Кендал одабрала за своју композицију.

У наставку концерта уследиле су варијације за клавир и оркестар – Тотентанц, односно Плес смрти Франца Листа. Уз чланове Лондонског симфонијског оркестра и маестра Папана, као солисткиња је наступила Алис Сара От, немачко-јапанска пијанисткиња која је од детињства освајала награде на конкурсима. У њеној биографији налазе се награде на Међународном такмичењу у Хамамацуу у Јапану где је 2002, као најмлађа финалисткиња, овенчана специјалним признањем, а већ наредне, 2003. године добила је и прву награду на Баховом такмичењу у Кетену. Студије је похађала на салцбуршком Моцартеуму, а усавршавала се у Минхену.

Други део концерта испунила је симфонијска поема Тако је говорио Заратустра, опус 30 Рихарда Штрауса, једно од најзначајнијих дела музичке литературе позног романтизма која праве директну везу за светом изван музичког. Штраус је ову симфонијску поему, инспирисану истоименим Ничеовим филозофским делом, компоновао 1896, а исте године дело је премијерно представљено публици у Франкфурту.

Уредница Ирина Максимовић Шашић