петак, 01.12.2023, 20:02 -> 13:32
Рефлексије
Димитриј Замјатин: Појава геократије
У емисији Рефлексије можете слушати текст „Појава геократије” који је написао Димитриј Николајевич Замјатин.
Термин „геократија” Димитриј Замјатин је први пут употребио 2000. године у чланку „Простор руског федерализма” који је написао заједно са Надеждом Јурјевном Замјатином. До овог појма аутор је дошао промишљајући улогу географског простора у историји Русије и руске цивилизације. Наиме, руска цивилизација се промишљала и промишља као простор и као моћ која се ту простире, генерисана најмоћнијом визијом/имагинацијом овог простора. А простор сам по себи јесте нека моћ која се може интерпретирати и интерпретира се просторним или географским сликама. Русија као огромно политичко тело, била је формирана и институционализована, чак „укалупљивана”, по слици и прилици европских модела, бар до друге половине 17. века, а традиција реторичко-идеолошке симболизације њених простора била је резултат ширих европских традиција политичке ритуализације државних институција раног Новог века. Међутим, с друге стране, такво, наизглед, претерано уздизање физичких размера и величине Руске империје, које није карактеристично за западну традицију у тако искреној и самодовољној форми, опет је било повезано са стварним дивљењем, изненађењем и страхом европских путника, трговаца, плаћених војника и дипломата, преточеним у специфичне географске слике локалног порекла. У свему томе Замјатин запажа својеврстан дефицит слика које би адекватно описале и „контурисале” новооссвојене или империји новоприпојене територије. Карактеристично је да је географска енергија, која је придошла руској цивилизацији у 18. веку, била довољна тек толико да се Русија схвати као у основи европска земља; последњи је, реторички и симболички, али не до краја, био захваћен Урал, док Сибир, Казахстан, Средња Азија и Далеки исток, који су постали део Руске империје, нису ни били схваћени сликовито. Другим речима, Русија крајем 19. и почетком 20. века, посматрајући се у „цивилизацијском огледалу” никако није могла да „потпуно” види себе, у целокупној својој сликовито-симболичкој „лепоти”.
Текст је изворно објављен у првом броју часописа Политические иследования за 2009. годину.
Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Уреднице емисије Тања Мијовић и Оливера Нушић.
Коментари