Фестивал у Олдброу 2023

Синфонију да Реквијем Бритн је писао док је, због својих пацифистичких ставова боравио у Америци, у неком виду самонаметнутог егзила. Иако је дело композитору поручио Британски Савет 1939. године, Бритн је убрзо открио да је заправо реч о поруџбини из Јапана поводом свечаног обележавања 2600 година династије Микадо, односно прославе уприличене поводом оснивања Јапана. Када је прихватио понуду, тада двадесетшестогодишњи Бритн одлучио је да дело буде краћег трајања, али да га посвети и сећању на своје родитеље. Поред тога, желео је кроз композицију да изрази и своја антиратна уверења. Иако је јапанска влада одбацила ово остварење због употребе латинских наслова ставова из католичког реквијема, као и због ’мрачног’ карактера, како су га означили, Синфониа да Реквијем имала је велики успех након премијере уприличене 29. марта 1941. у Њујорку. Том приликом дело су извели чланови Њујоршке филхармоније под управом Џона Барбиролија, који је био очаран овим Бритновим делом сматрајући га најбољим остварењем у његовом опусу. Убрзо га је и Кусевицки дириговао у Бостону, а Бритнова лична и емотивна нота проткана кроз Синфонију да Реквијем, учиниле су да славни маестро за Фондацију Кусевицки одмах од композитора поручи дело: оперу Питер Грајмс која је премијерно изведена 1945. године.

Друга тачка на концерту била је композиција Метакосмос Ане Торвалдсдотир, из 2017. године. Ова уметница, резидентна композиторка Исландског симфонијског оркестра, за остварење Метакосмос, рекла је следеће: „Дело осцилира између лепоте и хаоса... звуком сам испитивала како се елементи могу спојити у (назиглед) потпуном хаосу како би створили јединствену целину. Идеја и инспирација које су ме водиле на напишем Метакосмос повезане су са људским искуством, али и са универзумом. Заправо, оне представљају једну спекулативну метафору пада у црну рупу, односно у непознато, са бескрајним сазвежђима и слојевима супротстављених сила које се повезују и комуницирају једна са другом, ширећи се и скупљајући, пројектујући борбу за моћ... И док вас различити извори привлаче, схватате да сте увучени у силу која је ван ваше контроле”, речи су Ане Торвалдсдотир.

Концерт је заокружен Патетичном симофнијом у ха молу, број 6 опус 74, последњим симфонијским остварењем у опусу Петра Чајковског. Ово дело, које се сматра врхунцем композиторовог симфонијског стваралаштва, Чајковски је писао од фебруара до августа 1893, само неколико месеци пред смрт, а оно је премијерно изведено 28. октобра 1893. у Санкт Петербургу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић