Из архиве Радио Београда – 21. БЕМУС (1989)

Слушаћете снимак концерта под називом „Београдски круг композиторки”, који је забележен 13. октобра 1989. године у Битеф театру. Овај концерт одржан је у оквиру програма „Ноћни концерти” на 21. БЕМУС-у, а у селекцији музиколошкиње Ане Котевске. Програм је био састављен од композиција Милане Стојадиновић, Мирјане Живковић, Лудмиле Фрајт, Наташе Богојевић, Луне Коен Пуђе и Катарине Миљковић, којима је заједничка била тема сна.

У тадашњој штампи било је оштрих замерки због чињенице да се дела Љубице Марић нису нашла на овом концерту, али према писању критичарке Трећег програма Радио Београда Милене Пешић, академик Љубица Марић, „весталка наше модерне, одбила је да уђе у овакву поделу”, сматрајући да је мало шта заједничко у стилу и изразу представљених композиција” – како је то наведено у дневном листу Политика 17. октобра 1989. године. Према речима Милене Пешић, на овом концерту „могли смо се поново уверити у сугестивност Басме Мирјане Живковић, дирљиву стилизацију Успаванке Лудмиле Фрајт, али и узбудљивост и наглашену емотивну искреност најновијих женских гласова каквим говоре, певају и сањају Миљковић, Стојадиновић и Богојевић.”

На почетку емисије чућете нонет Плави простор Катарине Миљковић, Песме косовке за две флауте Луне Коен Пуђе и композицију Dream, односно Сан за клавир и флауту Милане Стојадиновић, која се данас убраја међу њена најзначајнија остварења.

Следи Успаванка за глас и дечје играчке Лудмиле Фрајт. Ова композиторка се током шездесетих и седамдесетих посебно интересовала за звук као феномен и креативно средство за уметнички рад, када се и приближила авангарди и мултимедију. У остварењу Успаванка за глас и дечје играчке из 1971. године, глас је носилац „радње”, док играчке-инструменти обликују атмосферу. Стога се дијапазон гласовног сегмента креће од вокализа, преко силабичних скокова, до глисанда и говорних делова, које се изводе у пратњи пет звучних играчака. Како ауторка истиче, играчкама манипулише солисткиња, пратећи назнаке у партитури, а свака играчка је представљена као независна деоница.

До краја емисије чућете још и композиције La Nostalgia dell' Infinito – Носталгија за бесконачним, за флауту и клавир Наташе Богојевић и Басма Мирјане Живковић. Дело је настало 1968. године у Француској и било је награђено првом наградом Конзерваторијума у Фонтенеблоу. Назив „басма” потиче од нејасних речи које се у народу изговарају приликом врачања, када нека жеља треба да се оствари. Како ауторка наводи, у њеној композицији нема речи, музика је сведена на своје две суштинске компоненте – мелодију и ритам, а тонови тимпана, који прате мелодијску линију, само наговештавају могућу латентну хармонију.

Уредница емисије: Марија Вуковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом