Сублимне фреквенције

Овај америчко-венецуелански кантаутор започео је музичку каријеру пре двадесет година и један је од најистакнутијих представника фрик фолк жанра. Ипак, у ове жанровске оквире могу се сместити пре свега његова издања до 2013. године, када је објавио албум Мала у којем је почео да развија једноставнији, камерни, ненаметљив звук.

За најновије издање, Банхарт је сарађивао са велшком уметницом и продуценткињом Кејт Ле Бон, за коју је више пута истакао да је била уметница са којом је искључиво желео да подели креативни процес на овом албуму. Инспирацију је пронашао у песми јапанског песника Кобајашија Исе, која је повећена човековој могућности да „суочи очај са надом, да и у пропадању може да воли”.

Албум Flying Wig је поред тога настао са циљем да се дубље истражи звук синтисајзера и истакне емоционални аспект овог инструмента. Снимљен је у кабинском студију у Топанги, а током читавог процеса Банхарт је носио хаљину коју му је поклонила Ле Бон и накит од своје баке, желећи да освести своје различите идентитете и духовност, истражујући истовремено теме егзистенцијализма, поновног рођења, конструисања идентитета и личних избора.

У музичком погледу, на једанаестом студијском издању Девендра Банхарт је тежио ка једном потпуно новом звуку у односу на раније албуме, те обилује електроником, а у исто време је органски и нежан. Звук је тих, на моменте и пригушен, са пријатним слојетивим хармонијама које доноси синтисајзер.

Ауторка Јелена Дамјановић